Од потомства никад не треба одустати: Жеље се остварују и након деценију

Поруке су то чланица удружења грађана “За осмијех више” које окупља око 50 парова из цијеле Српске, а чија је највећа жеља да се једног дана остваре у улози родитеља.

Предсједница овог удружења млада Српчанка Жељана Божић Лазић након десетогодишње борбе за потомство на прагу је остварења животног сна. Да ће управо она бити међу првима из удружења која ће сазнати радосну вијест, није ни слутила. Када је прије шест мјесеци урадила тест на трудноћу и сазнала да је у другом стању, остала је у шоку.

- Скоро цијелу деценију чекам на потомство, али сам посљедњих пет година интензивно у поступцима вантјелесне оплодње. Један од њих сам недавно спровела и морао је проћи одређени период да би се сазнао исход поступка. Али познајући себе, то нисам испоштовала и моје нестрпљење је окончао кућни тест на трудноћу. Када сам угледала те двије толико ишчекиване цртице, потекле су сузе радоснице - каже Жељана. Услиједиле су додатне претраге и прегледи који су показали да се трудноћа нормално одвија и да би у јануару сљедеће године требало да на свијет донесе дјевојчицу.

- Иако кажу да је трећа срећа, код нас је била четврта. Два поступка смо обавили у Бањалуци и оба су, нажалост, била неуспјешна, због чега смо се одлучили за клинику у Сарајеву, гдје је други покушај био успјешан - рекла је Жељана.

До тога није било лако доћи. Иако су Жељана и њен супруг Милан имали финансијску помоћ у прва три поступка, четврти су морали финансирати сами, што је био огроман ударац за њихов кућни буџет, али не жали ниједног тренутка.

- Прва два поступка у Бањалуци у потпуности је финансирао Фонд здравственог осигурања РС. Током трећег поступка Фонд нам је помогао износом од 5.500 КМ, а општина Србац са 2.500 КМ. Четврти смо сами платили, а сума се кретала око 10.000 КМ, можда чак и више јер нисмо водили детаљну евиденцију трошкова. Накупило се ту свега, од терапија, трошкова пута па све до самог поступка оплодње - истиче Жељана.

Додаје да су породица и околина радосну вијест дочекали са великим одушевљењем, али и страхом од нежељених компликација.

- Већина је сазнала након што је прошао тај почетни, ризични период. Сви који су чули за трудноћу били су пресрећни јер знају колико себе сам дала у тих десет година борбе - каже Жељана.

Само дан прије ње у истој клиници поступак вантјелесне оплодње обавила је и Драгана Смиљанић из Лакташа. Први покушај је успио и са супругом Драшком очекује дјевојчицу која на свијет такође треба да дође у јануару.

- Када смо сазнали да сам трудна, обоје смо били поприлично смирени. Због свих тешких ситуација које смо прошли, рекли смо себи да идемо корак по корак. Задали смо себи прво мали циљ, прегурати до прве контроле, па онда до сваке сљедеће и, на нашу велику радост, све је било у реду. Вантјелесна оплодња је процес који је захтјеван физички, али је психички пуно тежи - каже Драгана. 

Њихова борба је трајала шест година, уз много успона и падова и разних терапија које нису увијек давале жељени резултат.

- Сјећам се самог почетка, када смо се питали зашто баш ми, шта даље и коме се обратити. Доста тога нам је било нејасно, а нисмо добијали адекватне одговоре. Финансије су такође биле велики проблем и већину трошкова смо сносили сами. Читав поступак, са путним и хотелских трошковима, је коштао 20.000 КМ. Фонд је рефундирао трошкове у износу од 5.500 КМ, а од своје локалне заједнице смо у два наврата добили једнократну помоћ - рекла је Драгана.

Подршка

Жељана и Драгана истичу да им много значи подршка пријатељица из удружења. У сталном су контакту путем вибера и друштвених мрежа, гдје размјењују савјете и искуства.

- Сваки успјех у нашем удружењу је вјетар у леђа оним паровима који се и даље боре. Ми смо као једна велика породица и од срца се радујемо сваком успјеху - каже Жељана истичући да ју је веома обрадовала информација да и трећи пар из овог удружења очекује дјечака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.