Обједињени историја и укуси Херцеговине

Овај својеврсни водич кроз мирисе и укусе народне кухиње и доброг вина има за циљ да сачува посебан дух традиције, али и културне нематеријалне баштине овог краја Српске, а биће објављен у издању Музеја “Херцеговине”.

Новац за издавање едиције, коју уређују виши кустос етнолог музеја Божана Ђузеловић и музејски историчар Симо Радић обезбиједило је Министарство културе и информисања Србије.

Ђузеловићева је за “Глас Српске” истакла да је суштина приказати све намирнице које су људи на тим подручјима користили са краја 19. и почетком 20. вијека.

- Дошли смо до сазнања шта су и на који начин Херцеговци јели у том периоду па нам се родила идеја да напишемо публикацију која ће имати кратак историјски преглед. Занимљив је начин како су поједине житарице долазиле на ово подручје - казала је Ђузеловићева.

Уживали су, како каже, док су прикупљали материјал за публикацију, јер су сазнали многе занимљивости.

- У току је израда публикације и надамо се да ће кроз мјесец дана јавност моћи да види шта смо урадили - рекла је Ђузеловићева.

Објаснила је да је садржај веома богат те да су се базирали и на то како су се људи прехрањивали у тешким ситуацијама, попут суша и поплава.

- Познато је да је Херцеговина, као кршевито подручје, имала мало плодног земљишта, а и то мало, првенствено мислим на Попово поље, било је поплављено 368 дана. Тешко је и замислити како су се људи тада сналазили за храну. Онда долазимо и до кукуруза стодањака, којем је потребно 100 дана од сијања до брања и он се користио за прављење кукурузе. Осим тога, наши преци сијали су пшеницу и грах пољак - казала је Ђузеловићева.

Додала је да су поједина јела прављена само за велике празнике и славе.

- Посебно се истиче производ карактеристичан за динарско подручје Балкана, а то је сир из мијеха, који је сада уврштен на прелимирану листу нематеријалног насљеђа БиХ. У публикацији смо описали како настаје, а он се први пут помиње у 14. вијеку, што смо сазнали из података дубровачког архива - рекла је  Ђузеловићева.

Занимљив је, како каже, и начин на који је чувана храна, а кувани оброк на трпези је био једном дневно.

- Било је потребно доста времена да се са куване хране пређе на пржену и печену и то су различите фазе у самој социо-културној историји нашег народа. Нико до сада није конкретно обрађивао ову тему и надамо се да ће то бити подстрек за све истраживаче и научнике који се баве нематеријалним насљеђем - каже Ђузеловићева.

Радионице

Божана Ђузеловић истиче да педагошка служба Музеја “Херцеговине”  сваке суботе организује дјечије радионице.

- Основне теме су културно-историјско насљеђе и наш основни циљ је да код дјеце, од предшколског до школског узраста, пробудимо интересовање и дочарамо им колико је то битно. Сваки пут је другачија тема и дјечица буду презадовољна - каже Ђузеловићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.