Објављена књига о Лазару Трифковићу, великом добротвору Српске цркве и просвјете, родољубу и историографу

Ова књига говори о културном и вјерском животу Срба у Прњавору у другој половини 19. вијека као и о тежњама за ослобођење српства у вријеме Босанскохерцеговачког устанка. Поред кратке историје прњаворске парохије, приказује се и грађански живот, задужбинарство и прегалаштво на пољу просвјете и културе старог Прњавора.

Књига се бави и просвјетним животом и Српском школом, те у њој по први пут излазе подаци о почетку рада просвјете у Прњавору као и спискови свих учитеља Српске школе од 1843. године до почетка Првог свјетског рата. У књизи је описан рад црквено-школских одбора и њихово залагање за просвјету као и за изградњу Храма Светог Георгија.

У Истраживачком центру „Искон“ истичу да аутор пишући о дјелима Лазара Трифковића објелодањује његове заслуге за српску просвјетну и националну мисао.

Аутор Бојан Милијашевић наводи да је у дугој историји српског страдања Лазар Трифковић препознао образац националног живота, за "Небеску Србију", и у првом повољном историјском тренутку, у времену буђења националне свијести у 19. вијеку као стражар на светосавској стази у прњаворској малој варошици показао примјер племенитости, честитости и великог родољубља.

У другој половини 19. вијека, како истиче аутор, није било простора настањеног Србима који није чуо за име Лазара Трифковића из Прњавора. Био је узор Србима и српској омладини, надахнут најчистијом искром љубави према српском роду и његовим највећим светињама: цркви и школи.

-Лазар је био човјек изразитог духа, представник грађанске интелигенције који је својим животом и дјелом свједочио да црква, просвјета и култура имају исти задатак – да чувају успомену на све што је свето у српском роду. Као честити трговац, био је велики народни и црквени добротвор, те није било ниједне културне, националне и општекорисне акције у широј околини коју Лазар није финансијски помогао. Био је познат као човјек широке доброчинитељске руке, нарочито када је требало помагати сиромашне и невољне. Значајно је помагао и оне који суписали за народну просвјету, а нису могли сами штампати своја дјела.Финансијску подршку је сматрао својом родољубивом обавезом. Све што је стицао током живота: знање, богатство, углед и контакте, стављао је на располагање српству, цркви и сиромашнима. Као предсједник Српско-православне црквено-школске општине био је главни добротвор Српске школе и заслужан за њен опстанак у најтежим временима, а у исто вријеме и кључна личност при градњи Храма Светог Георгија у Прњавору - каже Милијашевић.

Ова књига се бави и улогом Лазара Трифковића као историографа у периоду од 1875. до 1878. године, када је незадовољство српских сељака прерасло у устанак и оружану побуну. То је био један од значајних догађаја који стоји у тијесној вези са неизбјежним и коначним издисајем отоманске империје на европском тлу и прерасподјелом сфера утицаја тадашњих европских сила.

-Ове године се навршава тачно 128 година од његовог упокојења, а вријеме је учинило да данашњи Прњавор не памти ни Лазара ни друге великане из наше прошлости. Тим људима се генерације које су долазиле нису достојно одужиле - наглашава аутор књиге.

Све што је у овој књизи написано о Лазаревом животу и раду, резултат је дугогодишњих истраживања периодике и архивске грађе.

Рецензент књиге Небојша Мићић нагласио је да нам изнова и ова књига показује шта један појединац може учинити за заједницу – један који насеље издиже у статус варошице и проноси њено име гдје год Срби живе, и други који вијек и по након тога приноси и чува свијећу споменицу на изузетног Лазара Трифковића. Са овом књигом, истиче се у рецензији, Лазар бива оживљен да свједочи попут оног библијског из Витиније, и обојен руком иконописца позван да својим свијетлим примјером покаже пут и истину у искушењима новог вијека.

Финансирање овог пројекта помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије, Секретаријат за вјере Владе Републике Српске и Општина Прњавор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.