Обиљежено 30 година од "Садејства 93" - откривен споменик српским борцима

Помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић изјавио је да су након ове акције грађани Брчког постали заштићенији од терорисања припадника такозване Армије БиХ јер помјерањем линија од Брчког нису били у домету лаког пјешадијског наоружања.

Предсједник Скупштине Брчко дистрикта Синиша Милић, који је положио вијенац на откривени споменик, поручио је да се треба борити за равноправан живот српског народа са осталима са којима дијеле овај простор, да им не угрожавају витална права и да све оно што осигурава нормалан живот не буде угрожено.

"У том смислу морам да изразим своје чуђење и незадовољство да данас, 30 година послије рата, неко говори о економским санкцијама као неком виду притиска да се ослаби позиција и српског народа и Републике Српске. Мислим да то није добар принцип", истакао је Милић.

Он је рекао да се нада да ће превладати разумијевање и да ће сва отворена политичка питања у БиХ бити рјешавана уз договор, јер договор кућу гради.

"Не треба нам присуство никаквих додатних војних трупа ни у БиХ, а поготово не у Брчко дистрикту", нагласио је Милић.

Предсједник Удружења ветерана "Гарда Пантери" из Бијељине Петар Цвјетиновић рекао је новинарима да је ова гарда имала значајну улогу у одбрани Брчког на чијем ратишту је изгубила 23 борца, док их је 455 било рањено.

"У акцији жСадејство 93ж погинуло је шест припадника Гарде жПантериж, погинула су два припадника јединице жМандини лавовиж, два припадника корпусне полиције Бањалука, два из чете Војне полиције Добој и два борца Специјалне јединице жПешаж из Брчког. Нико нам се ту није могао супротставити. Завршетком акције остале су границе које су успостављене овом акцијом", подсјетио је Цвјетиновић.

Бивши командант Прве посавске бригаде Милорад Кутлешић рекао је да је операција "Садејство 93" испунила своја три циља, од којих је први био да се прошири коридор према Србији, други да се западни крајеви Републике Српске обезбиједе струјом и трећи да се спријече муслиманско-хрватске операције којима су хтјели да пресијеку Брчко са двије стране и доведу га у пуно окружење.

Обиљежавању 30 година од војне акције "Садејство 93" присуствовали су ветерани свих бивших јединица које су учествовале у овој акцији, представници борачких организација проистеклих из минулог рата из Брчког и сусједних општина, као и руководства Бијељине, Лопара, Пелагићева и других мјеста, те представници српских политичких партија из Брчког.

Операција "Садејство 93" је кодни назив за операцију Војске Републике Српске /ВРС/ која је почела 20. јула 1993. године у Посавини, а трајала је до 27. јула.

Будући да је било угрожено стабилно и адекватно снабдијевање електричном енергијом Крајине, ВРС је одлучила да прошири коридор код Брчког како би се укључила и поправила електрична линија која је пролазила кроз села Брод, Доња Брка, Колонија, Липовац, Ђукићи и Бајићи.

Војска Републике Српске је у операцији ангажовала јединице Првог крајишког корпуса и Источнобосанског корпуса, распоређене у двије тактичке групе. Прва се ослањала на јединице "Пантери" и "Пеша", те први батаљон војне полиције, које су 24. јула пробиле муслиманске положаје и заузеле село Брод.

Такозвана Армија БиХ отпочела је повлачење, што је омогућило Трећем батаљону 16. Крајишке бригаде да акцијом заузме село Липовац.

Након заузимања јужних дијелова, тактичке групе ВРС кренуле су у потрагу и чишћење терена од непријатељских снага дуж једног дијела пруге Брчко-Градачац у правцу села Липовац. Такозвана Армија БиХ безуспјешно је покушала да контранападом поврати изгубљене положаје.

Уласком ВРС у Брку 27. јула операција је званично завршена српском побједом. Српске трупе су ојачале нову линију фронта која је успостављена на линији села Бајићи-Ђукићи-Брка-Поточари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.