Обиљежен дан устанка народа добојског краја

Предсједник Удружења антифашиста и бораца НОР-а Добој Новак Радојчић рекао је новинарима да су устанички ослободилачки одреди у ноћи између 23. и 24. августа 1941. године из озренског мјеста Преслица кренули у правцу Маглаја, Грачанице и Добоја.

Он је подсјетио да је дан уочи устанка у добојском насељу Осјечани пукла прва устаничка пушка, када је неутралисана локална жандармеријска станица.

-Устаници су уништили 150 вагона фашистичког наоружања, војне опреме и авионских бомби, те санитетског материјала, смјештених у добојским насељима Усора и Баре који су били намијењени за Источни фронт -, рекао је Радојчић, подсјетивши да се у то вријеме радило о највећој диверзији у покореној Европи.

Према његовим ријечима, услиједила је одмазда над 111 устаника, од којих је 110 Срба, које је усташки пријеки суд у Добоју у септембру 1941. године осудио на смрт и стријељао.

Радојчић је подсјетио да је организовани отпор услиједио као посљедица репресивних мјера првенствено против Срба и Јевреја након формирања квислиншке власти НДХ коју је у Добоју спроводио свештеник Драгутин Камбер.
-Србима је препоручено да се унијате или преселе. У једном таквом страху кренуле су опсежне припреме - навео је Радојчић.

Према његовим ријечима, озренски антифашистички покрет је већ од 1941. године био најмасовнији у бившој Југославији са више од 1.000 бораца, од којих је 800 имало ватрено оружје.

Замјеник градоначелника Добоја Славко Ковачевић истакао је да је данашњи датум значајан због слободарског духа и историјске борбе устаника, те да ова локална заједница поштује жртве антифашиста који су животе положили за нешто што је било добро.

Претходно је почаст свим борцима и цивилима погинулим у Другом свјетском рату одата и код спомен-обиљежја на Меморијалном комплексу градског парка у Добоју, а дан раније у Осјечанима, те Брезицима гдје је била смјештена партизанска болница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.