Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система
Бањалука - Предсједник Одбора "Гаравице 1941" Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења "Уна" Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца.
Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ.
Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима код Санског Моста.
Иванић је рекао да је обавеза и Републике Српске, и Србије, али и свих функционера, да учине све да се не заборави истина о страдању и жртва коју су поднијеле десетине хиљада Срба убијених током Независне Државе Хрватске.
Више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја су у љето 1941. године побиле усташе.
Према британским изворима, на Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.
Први споменик жртвама Гаравица подигнут је 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. године бихаћка општина уређује Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега је 1981. године откривен нови споменик.
Споменик из 1949. године уклоњен је и постављен у близини бихаћке куле, а у посљедњем рату је знатно оштећен. Прије четири године поново је демонтиран и одвезен на спомен-подручје у Гаравицама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
