Оаза природе и мира никла са депоније у Семберији

Љиљана Алексић
Оаза природе и мира никла са депоније у Семберији

Бијељина - Љубитељи природе, заљубљеници у здрав начин живота, кампери и сви они који траже предах од градске вреве и стреса могу да уживају у чарима Еко-центра "Језера" у Бијељини.

Група ентузијаста окупљених у Еколошком удружењу "Еко-пут" дошла је на идеју да оснује еко-центар на тада запуштеној локацији поред магистралног пута Бијељина -  Павловића мост.

- Еко-центар се простире на око два и по хектара, а локацијом коју смо добили на коришћење газдујемо од октобра 2009. године. Успјели смо да очувамо барски екосистем, који нуди разноврсне садржаје - рекла је предсједник "Еко-пута" Снежана Јагодић-Вујић, која је и идејни творац пројекта.

Она је истакла да су на овој локацији препознали природна богатства која су пожељели да сачувају.

- Затекли смо дивљу депонију са тонама отпада. Трудом, упорношћу и залагањем свих чланова, али и људи добре воље, успјели смо да ово мјесто претворимо у еко-центар са језерима - рекла је Јагодић-Вујић и додала да су вјештачка језера настала експлоатацијом шљунка и пијеска.

Од идеје до реализације пројекта протекло је много времена, а на том путу су им се испријечиле и поплаве. Кампања "Еко-пута" под називом "Обновимо заједно Еко-центар 'Језера'", који је оштећен у поплавама 2014, дјелимично је готова.

Инфраструктурни радови у Еко-центру "Језера" кренули су почетком марта ове године, а у плану је градња учионица, те уређења простора за камповање. Рад еко-центра биће заснован на едукативном, истраживачком и терапеутском правцу, због чега је и формиран биотерапијски врт.

- Крећемо са истраживањем флоре, фауне и пописивања биљних врста у оквиру пројекта "Заштита доњег тока и ушћа ријеке Дрине". Крајњи циљ је да ово подручје добије статус прекограничног резервата биосфере - каже Јагодић-Вујић.

У "Еко-путу" идеја имају на претек, али им је увијек потребна подршка. У помоћ им радо притекну и волонтери, међу којима је и ученик ОШ "Вук Караџић" Лана Тодоровић.

- Мало је оних који данас желе бесплатно да раде и да се друже са природом. Ово мјесто сам случајно открила, гостујући са школском представом и од тада стално долазим и помажем - рекла је Тодоровићева.

Ученик средње Техничке школе Катарина Томанић почела је да помаже у уређењу центра послије поплава, након чега је наставила да долази сваког викенда.

- Са другим дјевојкама фарбала сам клупе, видиковац и остало, а у биоврту смо садили разно биље. Уживам овдје и волонтирање у еко-центру ме испуњава - казала је она.

Изградњу инфраструктуре и објеката еко-центра омогућио је и помогао "CARE Internationa", а пројекат су подржала и еколошка удружења, локална заједница и градска предузећа.

Баре стараче

У Удружењу "Еко-пут" кажу да је наредни корак представљање јавности природног богатства еко-центра.

- Желимо да покажемо шта је вриједно у дринском еко-систему и такозване баре стараче. Еко-центар се налази поред старог дринског тока и читав овај дио представља и природну одбрану од поплава. Они који се разумију у ову област знају да је систем бара препознатљив за доњи ток Дрине, јер у горњем току постоји само корито и кањон - рекла је Снежана Јагодић-Вујић.

Она је додала да је на овој локацији ситуација потпуно другачија, јер се баре стараче налазе на страни РС, али и Србије, што представља непроцјењиво богатство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана