Новинар Гласа Српске на Црном врху са дрвосјечама ШГ Сјемећ: Сјекире и волови у срцу шуме на истом задатку
Рогатица - Зној се слива са лица сјекача, иако се Црни врх бијели од снијега и мраза, а погледи су усредсређени на алатке којима савладавају широка стабла, обрађују трупце те допремају до превозника који упрегнутих волова чека знак за полазак.
Уобичајена је то слика која се изнова и изнова, док се не смркне или не обави зацртани план, понавља у срцу вјековне шуме Црног врха која омеђује боричку висораван.
Радни дан који смо провели са дрвосјечама Шумског газдинства "Сјемећ" био је, чак и из угла посматрача, све осим лак. Ако игдје постоји транспарентност рада, онда је то у сјечи шуме, односно дрвних сортимената, како ову фазу рада називају шумари. Јека моторне пиле и гласно упозорење сјекача чује се километрима далеко од мјеста сјече.
Још у сњежном декору, али орошених зајапурених лица, главу од посла ријетко су дизали сјекачи Мирослав Нешковић, Радислав Лучић, Бобан Стјепановић и Александар Кусмук. Тик уз њих је и алингер, односно кројач дрвних сортимената, шумарски техничар Томислав Пурковић. Раде, како рекоше, редовну сјечу стабала која су прошле године дозначена.
Кратак поздрав и настављају да раде. За тили час пало је и прво стабло. Услиједио је уходан процес израде. Један од сјекача сјекиром гули пањ, два сјекача са моторним пилама режу стабло на доњем и горњем дијелу, а четврти прави шумски ред.
- Посао сјекача је изузетно тежак и посебно опасан. Мала непажња и може се свашта догодити, од повреда моторном пилом и сјекиром као основним средствима рада, до сувих грана које зачас могу да падну и ето проблема - каже и Мирослав Нешковић док прави предах.
Његов колега Бобан Стјепановић потврђује да су на тешком задатку, додајући кратко: "Мора се радити".
- У шумама гдје је бољи бонитет сјекач може зарадити и до 1.500 марака мјесечно. Овдје у Црном врху, због слабог бонитета стабала и терена, нећемо достићи ни 800 марака. Боље ишта него ништа - закључује Стјепановић.
Кад сјекачи обаве свој дио посла на сцену ступају превозници. Читав процес рада помно је пратио Данко Бојат из Старе Горе са неколико волова. Њихов задатак је да трупце из шуме превезу до лагера, који се налази непосредно уз пут Рогатица - Борике - Будета.
Бојат, по занимању металостругар, у недостатку посла, прихватио се фурманлука и већ 20 година, рачунајући и рад у бившој "Старој Гори", ради овај посао.
- Кад је "Стара Гора" припојена шумарству, ја сам као фурман остао без посла и морао сам тражити начин како до средстава за живот. Одлучио сам да купим волове и региструјем фирму за извоз грађе. Од овог посла ево већ неколико година издржавам четворочлану породицу - каже Бојат.
Извучене трупце од Бојата прима шумарски техничар Мирослав Ристановић. Кад он обави свој посао, онда фурман може ићи по нову туру и тако укруг током читавог дана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
