Новa православна црква у селу надомак Маглаја окупила некадашње мјештане
Маглај - Жамор мјештана који су расељени широм свијета, дјечји осмијеси и звук традиционалне шаргије на тренутак су оживјели маглајско село Раковац Горњи, у којем је коначно изграђена православна црква и обновљена сеоска молитва.
Новоизграђена православна црква у селу надомак Маглаја окупила некадашње мјештане
Раковац Горњи остао је порушен и пуст након што су стотине домаћинстава протјеране са вјековних огњишта у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Бјежећи пред непријатељским гранатама Раковчани су гнијезда свили широм Републике Српске, Србије, Европе и свијета, али родну груду нису заборавили.
Вођени надом у боље сутра, која двије и по деценије тиња у њиховим срцима, на иницијативу Удружења “Огњиште раковачко” у мају ове године обновили су традиционалну сеоску молитву и наставили изградњу цркве Рођења пресвете Богородице, чији су темељи ударени 1987. године.
Колика је љубав према завичају чак и када их од огњишта дијеле километри и океани показали су Раковчани, који су добровољним прилозима, за свега шест мјесеци, подигли храм. У ово село, смјештено уз рјечицу Раковац на обронцима Озрена, протеклог викенда, први пут након рата, сјатиле су се стотине Раковчана свих узраста.
Похрлили су у завичај да обиђу порушене куће, загрле родбину и пријатеље, са којима се нису видјели деценијама и покажу да њихово село живи све док живе они. Окупили су се да обиљеже подизање звона на храм у којем је први пут у суботу пензионисани владика Константин служио свету литургију.
- Ово је први пут у историји села да се окупило толико људи. Неколико нас школских другова покренуло је иницијативу да буде обновљена сеоска молитва, обичај сличан слави села и да саградимо цркву. У мају смо се окупили први пут. Осим добре воље ништа више тада нисмо имали, а за пола године урадили смо више него што је ико очекивао - рекао је за “Глас Српске” предсједник Удружења “Огњиште раковачко” Давор Видаковић.
Додао је да су све активности промовисали путем друштвених мрежа.
- На слављу нас је било око 800, што је рекорд у историји села. Надам се да ће ова окупљања прећи у традицију и да ће нас из године у годину бити више. Многи су дошли и из Њемачке, Швајцарске, Хрватске, чак и из Америке - рекао је Видаковић.
На овом великом скупу окупио се и велики број потомака породице Никић, из које је од оца и мајке и њихових деветоро дјеце за све ове године потекло скоро 50 чељади.
- И сам сам радио на изградњи, а у акције сам водио и десетине комшија из Крсног Поља. Радили смо сви ко један. Неке комшије и пријатеље у суботу сам видио први пут након 30 година. Тешко је ријечима описати емоције које обузму човјека у тим ситуацијама, као да сам поново рођен - испричао је за “Глас Српске” Раденко Никић, који је рођен у Раковцу Горњем, а тренутно станује у селу Крсно Поље.
Иако је давно отишао из свог села, опјевао га је бројним стиховима, који су вјечни свједок љубави према огњишту, породици и колијевки из које је потекао.
Суживот
Давор Видаковић је истакао да су у изградњи православне цркве, осим Раковчана расутих широм свијета, помогли и бројне комшије Бошњаци и Хрвати из околних села.
- Један комшија Бошњак нам је дао прву мјешалицу за прављење бетона, а комшија Хрват прикључак за струју. То само говори о томе колико је народ жељан мира, суживота и да и даље гајимо добре комшијске односе. Не гледамо на вјеру и нацију, све нас веже љубав и другарство - рекао је Видаковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
