Ноте у венама породице Шукало носе три генерације
БАЊАЛУКА - Три генерације породице Шукало из Бањалуке ноте носе у венама, а та љубав према музици прерасла је из хобија у начин живота па тако у Крајини, али и шире, готово да нема славља које не увеселе Милан и Маријана уз оца Миладина и стрица Младена.
Милан и Маријана одрастали су уз инструменте, а данас су, након слушања часова код искусних музичара, спремни да наслиједе породични посао.
- Када имате и наредну годину пуну заказаних термина знате да добро радите свој посао. Зову нас из свих крајева, па чак и из Херцеговине, гдје ћемо на љето забављати Требињце - прича Милан за “Глас”.
Ова породица је деценијама повезана са музиком па тако дједова хармоника још служи будућим покољењима.
- Прву хармонику добио сам од дједа, који је такође свирао. Сјећам се како су се отац и стриц спремали за свирке. Тада сам их са својом хармоником, која је била већа од мене, испраћао на вратима и молио да ме поведу - прича Милан, иначе власник дипломе Грађевинског факултета.
Како каже, иако хармоника и свирке нису његов примаран посао, посвећује јој сво слободно вријеме.
- Љубав и жар према овоме што сам наслиједио од дједа и оца трајаће цијели живот. Музика је оно што ме покреће, али тајна мог односно нашег успјеха је што нам новац није приоритет. Ако заста желите успјети, морате бити добри према људима, то ће се гарантовано вратити - каже Милан.
Признаје да није увијек лако поготово када се свира и три дана заредом, али успомене које остају надјачају сваки умор.
- Могу признати да понекад изгледа напорно, али све то заборавимо када почнемо да свирамо. У сјећању ми је остала сцена када смо прошле године свирали у Мркоњић Граду. Уз добру атмосферу и друштво легао сам на под и тако свирао - прича са осмијехом Милан.
Маја, како Маријану одмила зову укућани, каже да је за разлику од брата, љубав према музици открила мало касније, али признаје да сада живи свој сан.
- Са 16 година одлучила сам да свирам на виолини, највише због тога што на овом инструменту нико у мојој породици није свирао. То што сам брзо савладала ноте је доказ да музика тече нашим венама - каже Маја за “Глас”.
Додаје да је од малена слушала да ће “од ње бити прави музичар”.
- Брат и ја смо одрасли уз музику, а док су отац и стриц свирали, ја сам их као мала пратила игром. И данас је тако, ја сам њихова пратња у сваком кораку, али сада са собом и ја носим инструмент, моју омиљену виолину па без мене не могу - прича Маја.
Завршила је средњу медицинску школу, а како каже, од ње неће одустати, као ни од музике.
- Свакако да нећу одустати од медицине, али музика је моје друго име - прича Маја.
Почеци
Да није све увијек ишло по лоју свједочи Миладин Шукало, који се присјетио почетака током ратних деведесетих година.
- Током рата није било зараде, али смо се сналазили. Радило се ипак, људи су у тим неизвјесним временима проналазили утјеху у пјесми. Пјесмом смо тада бодрили војнике - прича Миладин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
