Ниска цијена заробила малине у хладњачама
Бањалука - Хиљаде тона малина и купина, које су откупљене од домаћих произвођача, мјесецима стоје на лагерима због ниских извозних цијена, а власници хладњача поручују да су због тога у великим губицима.
Иако је берба малина завршена прије више од четири мјесеца, продаја иде веома споро, јер се, за разлику од претходних година, појавио проблем пласмана овог воћа.
Предсједник Савеза произвођача јагодичастог воћа у БиХ Љубиша Алемпић истиче да се у хладњачама налазе више од двије трећине откупљених количина малина.
- Пољски малинари су прошле године имали добар и квалитетан род, због чега је цијена ненадано пала и сада се креће од 1,8 до два евра. Та цијена се не исплати домаћим хладњачарима, јер су малине откупљивали од произвођача за 3,30 - 3,50 КМ - каже Алемпић.
Власник предузећа "Агро др" из Братунца Петко Ранкић у хладњачи има око 500 тона малина и 200 тона купина, а од завршетка бербе није продао ниједан килограм.
- Немамо продаје јер Пољска, Украјина и Кина имају велике количине и повољне цијене, а ми смо приморани да воће држимо у хладњачама и сабирамо губитке - прича Ранкић.
Истиче да сваког мјесеца има око 25.000 КМ трошкова складиштења, јер само за струју коју потроши треба да плати између 12.000 до 15.000 марака.
- Прошао је дуг период од откупа, па су трошкови радника и струје одавно премашили добит коју бих остварио ако би малине продао по садашњој цијени од два евра, колико ми нуде. Нико од домаћих хладњачара се не може уклопити у ту цијену - нагласио је Ранкић.
Према његовим ријечима, додатни проблем представља и квалитет малина, који је прошле године подбацио.
- Прошлогодишње малине са подручја БиХ и нису нарочитог квалитета, а проблем је што наши произвођачи током бербе не класирају ово воће - рекао је Ранкић.
Директор предузећа за откуп воћа "Bos-agro food" Радмила Шаран каже да је блокада у извозу малина настала првенствено због превисоке откупне цијене, која је годинама нереална на тржишту БиХ.
- Висока откупна цијена хладњачарима долази главе и ми који годинама радимо овај посао смо упозоравали да ће доћи година када ће се то преломити - рекла је Шаранова.
Истакла је да ће према процјенама ове године малине засигурно бити откупљиване по нижим цијенама, јер ће остати много залиха, како код нас тако и у Србији.
- Иако су многи власници хладњача остали блокирани, наше предузеће још некако успијева да пласира робу, али генерално не остварујемо неку зараду - казала је Шаранова.
Савјетовала је произвођачима да поведу рачуна о сортама малина које саде, те да избјегавају конзумне сорте попут полке, а базирају се на сортама виламет и микер, јер су најквалитетније.
Непланска производња
Са малињака у БиХ ове године убрано је више од 10.000 тона малина, а према процјенама стручњака до 2020. године производња би могла премашити 20.000 тона, што би додатно могло погоршати пласман овог воћа.
- Малине су у БиХ почели да саде и у регијама гдје их никада није било, јер народ види добру зараду и због тога немамо планску производњу. Не можеш ником забранити да на својој њиви засади воће које жели - рекао је Љубиша Алемпић и нагласио да би успостављање непрофитног складишта, гдје би произвођачи могли да чувају малине и чекају добру цијену а да не зависе од власника хладњача, био спас за малинаре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
