Николетина Бурсаћ хероју дао вјечни живот
Бањалука - Херој Другог свјетског рата, по којем је настао и главни лик Ћопићевог романа "Доживљаји Николетине Бурсаћа", Бањалучанин Раде Кевић оставио је неизбрисив траг у српској историји, због чега би бар једна улица у Српској требало да носи његово име.
Рекао је то његов дугогодишњи пријатељ и рођак Слободан Радуљ, не кријући да га је Радетова смрт, која је дошла у 93. години, много погодила. Митраљезац голубијег срца учествовао је у биткама на Козари, Грмечу, Сутјесци, Неретви, као и у ослобађању Београда и Смедерева.
Присјећајући се свог пријатеља, Радуљ је истакао да је Кевић са 16 година приступио партизанским одредима и са њима прошао Козару, Грмеч, Сутјеску и Неретву, а са црвеноармејцима ослободио Смедерево и Београд. Од првог дана рата, 1941. године, каже, учествовао је у формирању треће бригаде у Југославији - Прве крајишке бригаде.
- Рањен је пет пута, а исто толико и одликован. Био је познат и као први партизан који је имао "шарца" - заробљени њемачки МГ-42, најпопуларнији митраљез у историји ратовања - рекао је Радуљ и додао да му је причао да су тај чувени митраљез звали "Зорка", јер је "прео као Зорка вуну".
Тужно је, каже, то што овако велики борац није проглашен за народног хероја, само зато што никад није био члан Савеза комуниста.
- Од њега се може учити историја. Упркос томе, био је веома скроман. Довољно је рећи да се никад није хвалио да је Бранко Ћопић, његов ратни друг, по њему написао роман "Доживљаји Николетине Бурсаћа", нити да је снимљен филм у Рајловцу - казао је Радуљ, истичући да становници Српске мало о њему знају јер је цијели живот провео у Новом Саду.
Додао је да је његов пријатељ у познатом нападу на сарајевски аеродром Рајловац 1943. године са саборцима уништио 42 њемачка авиона.
- Једном ми је казао да ће ми предати сав ратни материјал који има, јер му је била жеља да то остане под Козаром. То ме гануло, јер је од свих баш мене одабрао - казао је Радуљ.
Кевић је тај доживљај описао као пакао, када су сви у трку бацали бомбе, док их је дим, од ватре која је горјела на све стране, гутао.
- Била је мркла ноћ. Први сам прескочио бодљикаву ограду и својим митраљезом и свијетлећим мецима запалио авион, након чега је кренуо јуриш - испричао је тада Кевић.
Кевићева велика заслуга се огледа и у књизи "Фратри и усташе кољу", аутора Лазара Лукајића, у којој је описан 12. фебруар 1942. у Поткозарју и Пискавици, гдје је на исти начин као у Дракулићу убијено 520 цивила, само шест дана касније. Овај ратни ветеран преминуо је у петак у Новом Саду. Комеморација поводом његове смрти у организацији СУБНОР-а биће одржана данас у Дому бораца у Новом Саду.
Херој Кевић биће сахрањен сутра на гробљу у родној Доњој Пискавици код Бањалуке.
Парада
Раде Кевић привукао је пажњу Новосађана у Војној паради поводом ослобођења Новог Сада у Другом свјетском рату прошле године, када је у инвалидским колицима сједио на Кеју пред новинарима, преко пута улице и ложе са званицама.
- Није ми жао што нисам био у ложи. Послије је дошао предсједник Томислав Николић са генералима да се поздрави са мном и то ми је драго. На манифестацију су ме звали другови из СУБНОР-а, а ја као војник увијек волим да посјетим овакве догађаје - изјавио је тада Кевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
