Ни након 26 година нема одговорних за убиство четворо младих у Добоју

Полицијска управа и Окружно јавно тужилаштво Добој у неколико наврата су поднијели, односно прослиједили Тужилаштву БиХ извјештај о овом случају, као и страдању 99 погинулих и 322 рањена цивила од гранатирања града са околних муслиманских положаја током ратног сукоба, а породице страдалих чекају одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младе људе и зашто нико није одговарао за њихову смрт.

Некадашњи припадник Војске Републике Српске Благо Благојевић рекао је Срни да су уочи Васкрса, 30. априла 1994. године од испаљене гранате калибра 120 милиметара на лицу мјеста смртно страдали његова кћерка Далиборка /20/ и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, избјеглица из Маглаја, и Љиља Вукосавовић, избјеглица из Грачанице.

“То су били млади људи, омладина која се окупила да прослави вече уочи Васкрса. Око 20.30 часова пала је граната која је дошла са подручја коју су контролисале муслиманске снаге”, испричао је Благојевић.

Благојевић је рекао да му тешко пада што нико до данас није истражио одакле је тачно граната испаљена и ко је издао наређење, али и што нико не обиљежава ту трагедију у којој је у Добоју у једном дану од гранате страдало највише цивила.

Он је поручио да се у покушајима да дође до одговора на то питање његова лична трагедија и даље наставља, и поручио да Република Српска не треба да заборавља своје жртве.

Благојевић је рекао да су његова кћерка Далиборка и Недељко сахрањени у исту гробницу, јер је граната прекинула њихово заказано вјенчање.

Он је истако да је посебно разочаран због тога што ни до данас, упркос његовим бројним покушајима, Недељку, избјеглици из Бусоваче и припаднику добојске бригаде, није признат статус погинулог борца, иако је сахрањен уз почасну паљбу, а његова фотографија се налази у спомен-соби Градске борачке организације Добој.

Благојевић наводи да се Недељко води као цивилна жртва рата.

“Недељков отац Млађан преминуо је у Бијељини, а мајка се вратила у федералну општину Бусовача и као повратник преживљава од скромне инвалиднине”, рекао је Благојевић.

Предсједник Градске борачке организације Добој Петар Тубић каже да је у Добоју током ратног сукоба од гранатирања са околних муслиманских положаја убијено 99, а рањена су 322 цивила, од којих је већи број као посљедицу имао инвалидност.

“Нажалост, дочекали смо још једну годину од злочиначког гранатирања ужег дијела града Добоја и страдања девет цивила а да нико није кажњен за то дјело, нити се води поступак против одговорних и лица која су извршила тај злочин”, рекао је Тубић.

Он је навео да је током ратних дејстава град Добој био гранатиран од јединица такозване Армије БиХ и ХВО-а, и да је жалосно што данас наредбодавци и извшиоци слободно и некажњено шетају по овом граду и газе мјеста гдје су страдале жртве.

“Добојска полиција је документовала и фотографисала свако мјесто страдања и постоје јасни подаци о томе”, рекао је Тубић и додао да је градска борачка организација упозната да је 2005. године Окружно тужилаштво у Добоју примило пријаву од Полицијске управе Добој и покренуло поступак, али да до данас немају одговор о даљим активностима.

Он каже да је иста судбина извјештаја којег је 2017. године Полицијска управа у Добоју поднијела Тужилаштву БиХ против лица са подручја Федерације БиХ за кривично дјело злочин против човјечности.

Из Полицијске управе Добој и Окружног јавног тужилаштва Добој Срни је саопштено да су извјештаји о злочинима против човјечности и ратним злочинима против цивилног становништва, а који се односе на гранатирање ужег и ширег подручја града Добоја, која обухватају и високо позициониране официре такозване Армије БиХ, достављени Тужилаштву БиХ на поступање.

Из Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске Срни је речено да је 30. март 2012. године некадашњи Центар јавне безбједности Добој поднио Окружном јавном тужилаштву Добој извјештај против лица чији су иницијали М.Ц. /ратног команданта Прве тешањске бригаде Армије РБиХ Мустафе Церовца из Тешња/ због сумње да је починио кривично дјело злочин против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва.

Против истог лица је 15. децембра 2017. године због сумње да је починио кривично дјело злочин против човјечности извјештај достављен Тужилаштву БиХ.

Из МУП-а Српске подсјећају да је 31. августа 2005. године Центар јавне безбједности Добој поднио Окружном јавном тужилаштву Добој извјештај о почињеном кривичном дјелу против М.Ц. и других, због почињених ратних злочина на подручју општина Тешањ и Теслић.

“Предметни извјештај о почињеном кривичном дјелу је од Окружног јавног тужилаштва Добој прослијеђен на даље поступање Тужилаштву БиХ”, наводи се у саопштењу.

Из МУП-а Српске истичу да је у вези почињених ратних злочина на подручју општине Тешањ и Теслић, 29. јуна 2005. године Окружном јавном тужилаштв Добој поднесен и извјештај о почињеном кривичном дјелу против лица чији су иницијали Ш.М. /ратни начелник Полицијске станице Тешањ и начелник Центра јавне безбједности Добој са сједиштем у Тешњу Шемсудин Мехмедовић/. Извјештај је од Окружног јавног тужилаштва Добој прослијеђен на даље поступање Тужилаштву БиХ.

“Напомињемо да је ова Полицијска управа у претходном периоду поступила по свим наредбама и захтјевима који су у вези горе наведених извјештаја достављени од Тужилаштва БиХ”, наводи се у саопштењу МУП-а Српске.

Из Окружног јавног тужилаштва Добој Срни је саопштено да је предмет против Мустафе Церовца из Тешња, након запримљеног извјештаја о почињеном кривичном дјелу ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против човјечности, ово тужилаштво 16. јануара 2013. године доставило на оцјену и надлежност Тужилаштву БиХ.

“Предмет против осумњиченог Неџада Ајнаџића и осам лица због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, према рјешењу Суда БиХ од 10. јануара 2012. године, преузет је од овог тужилаштва и предат у надлежно поступање Тужилаштву БиХ, које ће провести и довршити истрагу у наведеном предмету”, наводи се у саопштењу добојског тужилаштва.

У Добоју о страдању 99 убијених и рањена 322 цивила, од којих је већи број као посљедицу имао инвалидност, током гранатирања Добоја са околних муслиманских положаја током ратног сукоба, свједочи спомен-плоча постављена у градском парку, поред неколико биста народних хероја из Другог свјетског рата.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.