Несвакидашње откриће у селу Колунић код Босанског Петровца: Глагољски натпис откривен након 100 година
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ - Споменик и на њему глагољски натпис који је посљедњи пут виђен прије више од 100 година и за који се сматрало да је неповратно изгубљен пронађен је поред некадашњег храма Светог Георгија у селу Колунић код Босанског Петровца, да свједочи о богатој историји овог краја и српским коријенима који су уткани у сваки педаљ ове земље.
Сачувани су записи о спомен-плочи извјесног Остоје и о глагољском натпису на њему, али се дуже од једног вијека сматрало да је споменик са записом или уништен или однесен са овог простора. Сређујући порту храма у народу познатијег као Панађур, са својим вриједним парохијанима из села Колунић, протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, овдашњи парох и секретар Епархије бихаћко-петровачке, пронашао је изгубљени споменик.
Богојевић за “Глас Српске” прича да је први пут договорена акција сређивања манастиришта те да је косећи у уторак посебно обратио пажњу на један стећак који је помало утонуо у земљу с десне стране храма.
- Уклонио сам траву и маховину и почела су се назирати слова на каменом споменику. Знао сам да је у Колунићу постојао глагољски натпис и да је нестао и помислио сам да би то могло бити то. Посљедњи је тај споменик видио учитељ из овога краја Петар Мирковић далеке 1889. године - прича парох Богојевић и додаје да се причало да је однесен у Сарајево или у католички самостан у Горицу, али никакви докази за то нису постојали.
С поносом истиче да је брига о крајишким старинама у Колунићу резултовала богатим археолошким открићем, до којег не би дошло да није било труда и воље његових парохијана, који су му у овом послу, по ко зна који пут, били од непроцјењивог значаја и који су, заједно с њим, подијелили радост несвакидашњег открића.
- Одмах након открића обавијестио сам Завод за заштиту културног насљеђа Бихаћ. Нису вјеровали, тврдили су да је он у Сарајеву и тражили су да им пошаљем фотографије. Када сам то учинио, потврдили су да је ријеч о том споменику и казали да ће послати ових дана археологе - казао је Богојевић. Појаснио је да је ријеч о једном од веома старих глагољских епитафа те да наука сматра да је он други по реду по старости у БиХ.
- Ријеч је о надгробној плочи на којој пише Остоја Остојић, када се преведе. Један од највећих познаваоца српске споменичке средњовјековне баштине Горан Комар из Херцег Новог, који је ранијих година обилазио овај крај, сматра да је ријеч о српском споменику који свједочи о постојању Срба на овом подручју. Потврђује да смо аутохтони народ овдје, да нисмо однекуд дошли - прича Богојевић. Додаје да је о свему обавијештена и Комисија за очување националних споменика БиХ, с обзиром на то да се манастир налази на листи културно-историјских споменика под заштитом, а да би што прије биле предузете мјере за заштиту и конзервацију спомен-плоче, односно стећка са натписом.
Вјеровања
Парох Здравко Богојевић је рекао да је Панађур саграђен у 12. или 13. вијеку и да га народ још назива “грчка црква”, јер свједочи да смо од Грка примили хришћанство вијековима уназад. За овај храм везују се бројна народна вјеровања.
- Учитељ Петар Мирковић записао је да се дешавало велико невријеме ако би неко покушао да дира и руши зидове храма. Сигурно да и Бог штити тај храм да остане овакав какав јесте - испричао је Богојевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
