Несвакидашњa темa за дипломски рад Драганe Стојановић из Вишеграда

Радоје Тасић
Несвакидашњa темa за дипломски рад Драганe Стојановић из Вишеграда

Вишеград - Рођендани, славе, свадбе и друге свечаности незамисливи су без кратких "бесједа" уз чашицу вина или ракије и није ријеткост да дјевојка преузме улогу здравичара, али да студенткиња права уради дипломски рад о овој теми звучи готово нестварно.

Драгана Стојановић из Вишеграда одлучила је да дипломира захваљујући одличном познавању здравица, у чему је и успјела и то чистом десетком.

- Од малих ногу сам живјела уз здравице, слушала мог оца док их учи и говори. Једне године је био и побједник здравичара на Сабору трубача у Гучи и када је требало да бирам тему за семинарски, а касније дипломски рад, синула ми је идеја да пишем о здравицама - прича Стојановићева.

Писање рада није ишло глатко, јер је литература из ове области ријетка, али упорним истраживањем успјела је да напише дипломски и добије све похвале свог ментора и професора.

Истиче да је здравичар онај који држи здравицу бираним ријечима, кад пожели срећу, дуг живот и благостање домаћину, слављенику и онима у чију част се весеље одржава.

- Здравица или напијалица, како се још каже, може бити божићна, свадбарска, славска. Говори се и у другим приликама, може имати и шаљив карактер, али се изговара и на даћама и сахранама - додаје Стојановићева, која је тренутно дипломирана правница без посла.

Каже да је здравица врло значајна и у дипломатском свијету и тада је гест почасти и уважавања личности или организације прије и током оброка. Шампањац је најпопуларније пиће уз здравице, али се може служити и свако друго вино.

Стојановићева објашњава да је историја наздрављања веома дуга. Истражила је да се здравица држала и на Атилином двору, у Великој Британији се наздравља уз ријеч "тост", уз умакање парчета препеченог хљеба у вино или пиво, а у Русији је незамислива без боце вотке.

- Шведска традицију здравица вуче из времена Викинга када се здравило из пуне лобање пићем својих противника. Нијемци имају различите здравице и за вино и пиво, док у Кини домаћин чини прву здравицу говорећи "генбеи", што значи "од дна према горе" - истиче Стојановићева.

Отац

Драганин отац Драгољуб Стојановић један је од најпознатијих здравичара, који има готово невјероватно памћење, те као од шале може да запамти на хиљаде бројева, појмова и имена. О овом Вишеграђанину, за којег његови суграђани кажу да је бржи и од "Гугла", писао је и "Глас Српске". У сваком тренутку може да одрецитује више од 300 здравица, а зна и имена, презимена, године рођења и смрти 80 светитеља и све о свјетским владарима. Као и њен отац, Драгана зна много здравица напамет.

- Дижем ову здравицу у име Светог духа, за Свете тројице и Богородице, да спаси овај народ од тешких мука и туђе столице... - одрецитовала је Драгана један дио често говорене здравице у разним свечарским приликама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана