Необични називи мјеста у РС: Од Будалице и Шегања до Неправдића

Готово свака локална заједница у РС има бар по једно овакво насеље, које се, као и многа друга мјеста широм свијета издваја по свом називу. Поријекло већине имена тешко је докучити, јер писаних извора о њима углавном нема, а усмена предања су скромна или не постоје. 

Нека од најзанимљивијих објашњења стижу од Рогатичана, иако млађи становници ове општине најчешће не знају ништа у вези са постанком специфичних имена. 

Једно од њихових села носи назив Припечак и налази се у мјесној заједници Жепа, а о извору његовог назива постоје двије варијанте. Један дио становника тврди да је село од јутра до мрака изложено сунцу које, како кажу мјештани "зна страшно да припече", па је тако и добило име, док га други називају Припећак и тврде да је баш то исправно, јер се мјесто налази у близини пећина.

На улазу у поменуту МЗ налази се још једно мјесташце неуобичајеног имена Стоп, и представља неку врсту капије цијелог тог подручја. Упућенији становници тврде да је ту некада, могуће у вријеме турске владавине, била царина или војна караула са стражарима, који су заустављали дошљаке говорећи "стоп - стани", па се село зове Стоп.

На територији Рогатице налази се и Шена Крена, која је наводно тај назив носила и 1879., док турски тефтери из 1604. године говоре да се мјесто звало Пшена Крина.

- Крина на турском значи крема, а Пшена су љуспе од пшенице или зоби, па би превод могао да буде крема од зобених или пшеничних љуспи - објаснио је један мјештанин.

Вишеград има Копито, Чешаљ, Шегање и Грање, које је родно мјесто четничког команданта Будимира Гајића, посљедњег јатака генерала Драже Михаиловића.

По необичним називима не заостају ни Зворник, Лопаре и Бијељина чија насеља носе називе Гуштери, Мртвица, те Главичорак и Крива Бара. Шамац има Тишину, Модрича Добру Воду, Добој Пакленицу, а Прњавор Смртиће. На подручју Бањалуке су Мотике, Дебељаци и Дракулић.

Поједини Приједорчани живе у мјесту Миска Глава, Дубичани у Великом и Малом дворишту, а они које пут нанесе у Невесиње, Љубиње, Рудо или Соколац, имају прилику да посјете Лакат, те Грабље и Пустипусе, али и Будалице или Неправдиће. У стопу их прати и Сребреница са Бабуљицама и Ногачевићима, док Берковићи и Трново имају по један До, а то су Љути и Рајски.

Ни атлас Требиња нису заобишла мјеста која се издвајају по специфичним именима, а податке о поријеклу назива, који су извучени из рада Сава Пујића и књиге Обрена Ђурића, уступио нам је Музеј Херцеговине.

Иако градске власти требињска села Крај и Поткрај рачунају у два, тамошњи становници тврде да су то два дијела истог мјеста. Према изворима Музеја Херцеговине Крај је добио име по томе што се куће протежу до самог краја овог мјеста, односно до поља, а Поткрај, јер се налази испод Краја.

На подручју овог града налази се и Скочигрм, које су звали и Скозјигрм или Скрозигрм. Стручњаци објашњавају да је у старом српском језику постојала ријеч скози, касније замијењена са кроз, што би онда значило да ово име значи "пролазак кроз грмље". Необичан назив носи и Нецвијеће, а чиме је ово село заслужило име је загонетка.

Свињиште и Смрдић

Необична имена носи и велики број села у Србији, а најзанимљивија су Свињиште и Смрдић, које је 2005. године промијенило име у Извор. Постоји и Обрва, за коју професори који се баве проучавањем језика и назива мјеста  истичу да нема везе са дијелом тијела, већ је назив настао зато што се ту нешто обрувало, односно сручило.

Несвакидашња имена имају и Мозгово код Алексинца, као и Доње Бријање код Лесковца. На картама Хрватске могуће је пронаћи насеља Бабина Греда, Генералски Стол и Свети Петар у Шуми.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.