Научник из Приједора Ратко Дарда: Да бисмо ријешили велики проблем, морамо савладати много малих

Овај талентовани тридесетогодишњак из села Ништавци код Приједора један је од најуспјешнијих математичара из Српске и БиХ. Од малих ногу се интересовао за рачунање, а како је вријеме пролазило та љубав се додатно множила па је било логично да његов животни позив буде везан за математику,  која је данас његова професија.

Међутим, пут до остварења тог сна био је поплочан мукотрпним радом и учењем. Образовање је започео у родном граду, основне студије завршио на Универзитету Приморска у Копру, а мастер студије у Француској престоници. На престижном париском математичком Институту "Јуссиеу – Парис Риве Гауцхе" одбранио је и докторат 2021. године након чега је отишао у Јапан на додатна усавршавања, гдје се бавио искључиво истраживањем.

- Тренутно сам на пост-докторату у Базелу у Швајцарској. Моја позиција је првенствено истраживачка, више од 80 одсто мог посла базирано је на истраживању, мада предајем и два предмета током универзитетске године. Сматрам да млад човјек из Српске и БиХ и те­ како може да успије у иностранству, ако довољно ради и посвети се свом циљу. Истина, изазови постоје, али тако је свугдје - прича за "Глас" Дарда.

Докторат је одбранио из аритметичке геометрије, која је и сада сфера његовог интересовања јер је у математици, како овај Приједорчанин каже, изузетно тешко промијенити област.

- Ријеч је о области на пресјеку алгебарске геометрије и теорије бројева која припада теоријској, а не примијењеној математици. Истражујем Манинову хипотезу. Он је био совјетски и руски математичар који је почетком 90-их година формирао хипотезу која предвиђа број рјешења алгебарских једначина у пољу рационалних бројева. Ја настојим изучити хипотезу у новом контексту, који би био генералнији и објаснио неке резултате у "стандардној" теорији бројева - наводи Дарда.

Истиче да краљица свих наука објашњава многе феномене, те да је рад на математичком проблему дуг, тежак али и занимљив процес.

- У суштини, математика се не разликује толико од других наука, можда је једино језик који користи мало специфичан. Поставити правилно питање односно примијетити неки феномен је понекад најтежи дио посла. Након тога треба читати литературу, тражити адекватан метод који би могао дати одговор. А када нађете метод онда се треба бацити на рачунања. Да би се ријешио неки велики проблем, неријетко је потребно ријешити много малих. И у стварном животу је слично, зар не? Људи не воле математику зато што дјелује апстрактна, али у суштини сви математички проблеми су заправо конкретни, апстрактна теорија је често само оквир - појашњава овај заљубљеник у математичке операције и пита да ли сте знали да у сваком тренутку на земаљској кугли постоје двије дијаметрално супротне тачке са истом температуром и истим ваздушним притиском?

Иако су га медији у БиХ више пута називали математичким генијем, овај свјетски научник на свој успјехе до којег је дошао мукотрпним радом не гледа тако.

- Имам добрих резултата, али нисам никакав геније, та етикета ми не стоји - скромно прича Дарда који чак не сања ни велике снове о будућности.

Жеља му је да настави да се бави математиком, а волио би да се једнога дана врати у родну груду.

- Волио бих да креирам школу теорије бројева у Републици Српској и знам да има још младих научника који би се радо вратили у Српску. Сматрам да држави нису потребни велики ресурси да формира један математички институт, као што постоји рецимо у Србији. Морам истаћи да са образовним институцијама у Српској нажалост за сада немам никакву сарадњу, нити ми се ико обраћао, иако бих желио да имам контакте – навео је Дарда.

Свима који воле математику препоручио је да се наставе бавити њоме, јер се на овај или онај начин то може исплатити. 

- Све и да не постанете истраживач, бавећи се математиком научићете да развијате критичко мишљење. Зато постоји помама за математичарима и ван теоријске математике – закључио је Дарда. 

Награде

Ратко Дарда освајач је многобројних награда на свјетским такмичењима. На Свјетској математичкој олимпијади у Аргентини освојио је бронзу, као и на Међународној математичкој олимпијади у Холандији, док се сребром окитио на Балканској математичкој олимпијади у Турској.

- Све те награде у том периоду су ми донијеле срећу, али за факултет и даље студије, као и за истраживања, ти резултати нису представљали пуно. Истраживачка математика је много различита од такмичарске. Иако одређен број успјешних такмичара настави каријеру у математици, многи одустану и посвете се другим занимањима. Такмичења су добра јер младима доносе мотивацију за рад, а могу послужити и за добијање стипендије на универзитету - рекао је Дарда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.