Највише признање општине Србац специјалисти гинекологије и акушерства Бранки Тегелтији

Дејан Јовичић
Највише признање општине Србац специјалисти гинекологије и акушерства Бранки Тегелтији

СРБАЦ - Када је прије 52 године стигла у Србац, као млада и перспективна докторица, Бранка Тегелтија (78), поријеклом из Сефкерина код Панчева, није ни слутила да ће у њему остати до данашњег дана и као специјалиста гинекологије и акушерства помоћи да се спасу многи људски животи и на свијет дође стотина малишана.

Њена преданост према љекарској професији, по којој је препознатљива и у пензионерским данима, награђена је највишим признањем општине Србац, повељом, која јој је уручена на свечаној академији у склопу прославе Дана и крсне славе ове општине Покрова пресвете Богородице.

Тегелтија је након завршеног Медицинског факултета у Београду стажирала у панчевачкој Општој болници, а животни путеви довели су је у Србац, гдје је 1. марта 1970. године почела да ради у амбуланти у Кобашу.

- Радила сам прво као љекар опште праксе, а након завршене специјализације у Београду одмах су ме укључили у диспанзер за жене Дома здравља Србац. Посебно тешко је било радити док је у Српцу дјеловало породилиште, јер сам годинама била једини гинеколог у том периоду. Колико је било захтјевно, толико је било и лијепо обављати тај посао - прича Тегелтија. У два наврата успјешно је вршила дужност директорице Дома здравља у Српцу, а иако је већ одавно у пензији, својим савјетима и данас помаже бројним женама и указује им на важност превентивних прегледа. Многима је правовременим интервенцијама сачувала живот, а њена пожртвованост је нарочито била видљива током претходног рата, јер је једно вријеме била у амбуланти на орашком ратишту, помажући борцима Војске Републике Српске.

- Захвална сам свим пацијентима који су ми повјерили бригу о свом здрављу, али и мојим учитељима који су се трудили не само да ми усаде знање, већ и љубав и поштовање према љекарском позиву. Увијек сам се водила ријечима свог професора анатомије, који је рекао: “Ко се одлучи за овај величанствени позив, тај је рашчистио да штеди самог себе” - каже Тегелтија. Да је талентована и на другим пољима свједочи и то да је као студент медицине почела да пише пјесме и из њеног пера изашла је 2015. њена прва самостална збирка поезије “Кад реч запне”. Своје пјесме први пут је објавила у заједничкој збирци србачких пјесника “Завичајна лира”, а објавила је и књигу о својој школској генерацији из Панчева под називом “Моја гимназија”.

- Рођена сам на ушћу Тамиша у Дунав, а са ушћем Врбаса у Саву сам се сродила. Бројне стихове сам посветила Панчеву, нарочито Српцу, који је остао мој други завичај, у којем сам засновала породицу, остварила се као човјек и здравствени радник и пронашла неисцрпно надахнуће и инспирацију за пјесничко стваралаштво. Када погледам уназад, поносна сам на своју каријеру и признање које сам добила од општине Србац је круна мог живота - рекла је Тегелтија.

На академији, која је одржана у четвртак увече, уручено је и десет захвалница које су добили адвокат Мирко Дабић, протојереј Жељко Сарић, писац Бранка Санчанин, спортски радник Жељко Бабић, произвођач боровнице Бојан Видовић, перадар Ђурађ Цвијић, текстилна фирма “Бест-текс”, Фонд солидарности Борачке организације Србац, ходочасници Горан Грабовац и Гојко Басурић и брачни пар Бранкица и Слободан Марић за испољену хуманост. Уручене су и награде младима од по 500 КМ за успјехе у образовању, које су добили Стефан Малетић, Бранислав Зрнић и Владан Јанковић, а награђена је и Дајана Шњегота из Разбоја Љевчанског, као овогодишња представница БиХ на свјетском избору “Miss Earth”, који се одржава у новембру на Филипинима.

Свечаности

Поводом Дана и крсне славе општине у петак је одржана свечана литија градским улицама и обред ломљења славског колача у храму Васкрсења Господњег. Одржан је и концерт фолклора на градском тргу и коњички сабор уз учешће коњичке јединице Жандармерије МУП-а Републике Српске и коњичких клубова и фијакера са подручја Српца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана