Најљепши стихови настали у болесничкој постељи

Сретен Митровић 24.05.2024 21:23

РОГАТИЦА - Иако је због болести већ дуже од деценију “закован” за кревет, Стојан Чаркић (48) из Рогатице ниједног момента није изгубио вољу за животом. Управо насупрот томе, живот је удахнуо пуним плућима и из болесничке постеље изњедрио најљепше стихове и пјесме посвећене породици и Богу.

Овај храбри Рогатичанин, за којег суграђани кажу да је чудо од човјека, промовисао је ових дана своју другу збирку пјесама под називом “Пјесник пише траг да остави да се прошлост не заборави”.

И ова, као и прва збирка пјесама под насловом “Кроз пјесму сам Бога молио, то је доказ да сам постојао”, настале су највећим дијелом у болесничком кревету.

- Болест ми је однијела дио мозга због удара који сам преживио, а Бог ми је вратио тиме што ме је наградио неокрњеном памећу из које је изашло прегршт пјесама од којих је мој брат Дејан Спасојевић из издавачке куће “АСоглас” у Зворнику, као један од рецензената, направио двије збирке - истакао је Чаркић.

Спасојевић је истакао да је нова збирка пјесама подијељена на четири тематске цјелине.

- Први дио чине молитве Богу и светитељима гдје аутор из срца испуњава двије највеће заповијести, љуби Бога и ближњега свога. Кроз своју позицију, Стојан доноси и јеванђелске истине о животу, али и опомиње на лажне пријатеље, стиховима: “Ево један стих сад брзи, не бој се онога ко те мрзи, то је ружно и то много боли, чувај се оног који се претвара да те воли” - цитирао је Спасојевић.

Овом збирком пјесама, коју рецензент срдачно препоручује читаоцима с надом да ће из ње извући доста поука и сазнања те постати бољи људи, као што је постао Стојан, аутор се моли за све да заједно побиједе, исписујући својим малим добрим дјелима поезију живота.

Стојан је и ову збирку написао захваљујући подршци и разумијевању супруге Милијане и кћерке Марте, које су му, како каже, дар од Бога.

- Велику захвалност дугујем и мајци Јели, али и бројним пријатељима и познаницима, у првом реду добротвору Миладину Пандуревићу и свим добрим људима који су морално и материјално помогли издавање ове књиге - казао је Стојан.

Из специјалног болесничког кревета у којем проводи и дан и ноћ, велико хвала упутио је и љекару Ибрахиму Омерхоџићу из Клиничког центра у Сарајеву, докторима болнице у Фочи, Дому здравља “Др Зоран Митровић” у Рогатици те особљу бање Мљечаница из Козарске Дубице, из које је недавно дошао са рехабилитације. У нади да ће га здравље послужити, најавио је и трећу збирку пјесама, за коју каже да већ има материјал.

Стојанове невоље почеле су од Божића 2013. године, након пуцања крвног суда у мозгу. Услиједила је кома, операције и поново кома из које се није будио и по мјесец дана. Каже да већина није вјеровала у његов опоравак те да су му давали минималне шансе за оздрављење, али помоћ најближих, његов ведар дух и вјера у Бога учинили су да се колико-толико опорави и да из његове маште настане прегршт лијепих пјесама.