Национални Споменик у Новом Мартинцу код Српца симбол пријатељства Срба и Пољака

И једни и други, иако много удаљени, чувају успомену на некадашњи заједнички живот. Овај културно-историјски локалитет, који је прије шест година проглашен за национални споменик БиХ, нису заборавили потомци пољских држављана, који највећим дијелом данас живе у општинама Новогрођец и Болеславец, а од заборава га чувају и Срби који живе у Новом Мартинцу и сваке године радо дочекају своје пријатеље из Пољске.

Мјештанин Мирослав Ћетојевић већ осам година је главни координатор сарадње између пољског и српског народа на овом подручју, након што су успостављени партнерски односи између Српца и Новогрођеца. Он каже да интересовање Пољака за долазак у завичај својих предака не јењава и да сваке године њих између 400 и 500 долази на својеврсно ходочашће у Србац.

- Гробље у Новом Мартинцу до прије неколико година налазило се у лошем стању. Сачувано је било свега неколико надгробних ознака, цијело гробље је било зарасло у шуму, док се хумке готово и нису видјеле од густе траве. Пут до гробова је био веома неприступачан - рекао је Ћетојевић. Организоване су акције крчења шибља и растиња, а надгробни споменици су уређени и јасно обиљежени. Трава је редовно покошена, а пут је у много бољем стању.

- Најновија акција била је постављање путоказа на пољском језику, којима су обиљежене локације на којима се активно одвијао друштвени живот, међу којима је и мјесто некадашње зидане цркве посвећене Богородици, која је изграђена 1906. године - рекао је Ћетојевић. У ранијим акцијама омогућен је и прилаз до остатака школе која се налазила поред пољског гробља.

- У близини је и плоча на којој су се некада одвијале игранке, као и бунар из којег је црпљена вода. Ту се налазила и зграда некадашње Жандармерије, али нису сачувани остаци те грађевине - казао је Ћетојевић и истакао да је на том гробљу прије пет година постављен и освештан дрвени крст, који представља симбол заједничког живота.

Србачки историчар Данило Кошутић је казао да је у вријеме аустроугарске власти на подручје Српца стигло 3.000 Пољака и око 500 Украјинаца, који су поред шумовитих предјела Новог Мартинца населили и подручја Раковца, Кунове, Ресавца и Грабашнице, гдје такође постоје још три пољска гробља.

- Они су са собом донијели радне навике, обичаје, културу и начин обраде земљишта. Да би преживјели, морали су у почетку да праве дрвене куће, крче шуме и шикаре, да би дошли до плодних ораница. Брзо су се уклапали у животне навике домаћег становништва, од којег су такође примали разне обичаје - рекао је Кошутић. Вратили су се 1946. у пољску покрајину Нова Шлезија, а највише у Новогрођец, гдје сада има око 22.000 становника, од којих 13.000 води поријекло из Српца.

Сарма и гибаница

Некадашња пољска насеља у Српцу остала су пуста, али њихови потомци нису заборавили своје претке и некадашње обичаје.

- То се примјећује на пољским свадбама и рођенданима по припремањима јела као што су сарма и гибаница, а често се могу чути поздрави попут “добро јутро” и “до виђења” - рекао је Данило Кошутић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.