На старом огњишту у Ситнешима код Српца 130 Вујића са три континента

Дејан Јовичић
На старом огњишту у Ситнешима код Српца 130 Вујића са три континента

Србац - Вујићи из Ситнеша код Српца организовали су несвакидашње окупљање у родном селу на које се одазвало 130 чланова ове породице са чак три континента.

Требало је да прођу 53 године да се састану потомци покојних Стојана и Милке Вујић, који су имали десеторо дјеце, од којих је петоро отишло у Аустралију, а преостали живе у Српцу, Бањалуци и Аустрији. Многи од њих се никада нису упознали, па је сусрет рођака протекао веома емотивно, а пале су и сузе радоснице.

Из Аустралије су стигла четири брата са још 19 чланова породице, из Америке двоје, Словеније петоро, Аустрије четворо, Србије њих 13, а остали су засновали породице широм србачке и сусједних општина.

Домаћин окупљања био је Недељко Вујић, који се присјетио да су породично гнијездо у Ситнешима 1964. године прво напустили брат Радован и сестра Гина, а шест година касније браћа Остоја, Радислав и Борислав, који су подигли куће у Волонгонгу код Сиднеја.

- Гина је тада илегално прелазећи аустријску границу у путној торби носила двогодишњу кћерку Жељку, а након тога је отишла за Аустралију, гдје је стекла четворо дјеце и 11 унучади. Преминула је прије 19 година у Сиднеју и жалимо што она и брат Чедо, који је преминуо у марту ове године, нису дочекали ово дружење - рекао је Недељко.

Након пет деценија, Гинина кћерка Жељка се вратила у родни крај, а у међувремену је стекла четворо дјеце, од којих је најстарије напунило 30 година, а ускоро ће постати и бака.

- Сви смо завршили факултете и радимо, а ја сам запослена као државни службеник са солидним примањима. Не могу описати колико сам узбуђена што сам видјела седам ујака и њихову дјецу и унучад. Породица је за мене највеће благо и ово су тренуци које сам чекала цијели живот - каже Жељка.

На дружењу је био и Стојан Вујић, који је докторирао машинство у Грацу и који је са супругом Јеленом добио сина.

- За машинство је била пресудна генетика. Мој отац Драган у Аустрији је радио као машински инжењер. Дошао сам на дружење како бих посјетио очев завичај и одушевила ме слога коју сам затекао - каже Стојан.

Са браћом из Аустралије се дружила и једина сестра Смиља из Српца, чија је кћерка Љиља стигла из Љубљане, а друга кћерка Сњежана из аустријског града Дорнбирна, гдје већ десет година ради као возач аутобуса, што је права ријеткост за жене.

- Имам троје дјеце, од којих је син Стефан при крају магистарских студија и биће професор клавира. Кћерка Теа је такође музички образована, била је на студијама клавира, а тренутно има успјешну пјевачку каријеру са једним бендом са којим наступа по цијелој Европи - каже Сњежана.

Дружење Вујића у родном крају увеличало је и фолклорно удружење грађана "Мотајички вук", које им је на овај начин дочарало дух традиције и обичаја у њиховом завичају.

Стоматолози

Породичном окупљању присуствовао је и Зоран Вујић из Српца, који је са супругом Евицом стекао три кћерке.

Ова породица је једна од ријетких на нашим просторима у којој су сви одреда стоматолози, а школовали су се у Бањалуци, Загребу и Грацу, док су кћерке Љубица и Зорана завршиле специјалистичке студије у Москви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана