На скупу димњачара у Приједору и једина жена: Послије државног посла чисти димњак

Снежана Тасић
На скупу димњачара у Приједору и једина жена: Послије државног посла чисти димњак

Приједор - Димњачара је све мање, а овај занат више нико не учи, па стари мајстори овог посла немају коме да пренесу своје умијеће. Стога је порука "конференције" димњачара која је одржана у Приједору "димњачари свих земаља - уједините се".

Њих двадесетак то је и учинило, јер су на дружење минулог викенда дошли из цијеле БиХ и РС, Хрватске и Словеније, а

међу њима је била и једна дама, једина која се, званично, на нашим просторима бави димњачарством. Овог заната није се одрекла ни онда кад је добила "државни посао".

- Радним данима сам владин службеник, а викендом, уз оца, опет сам димњачар јер не могу тек тако да  напустим овај посао. С обзиром на то да је димњачарство моја љубав од малих ногу, не желим му тек тако окренути леђа, а живим за осмијех својих муштерија када им покуцам на врата - рекла је димњачар из Брчког Дајана Ђурић.

У БиХ има 78 регистрованих димњачара који, како рекоше окупљени, требају модернију опрему, а прије свега враћање овог занимања у школе. Димњачар Един Бијелић каже да би своје синове без размишљања уписао на тај занат.

- То није омражен посао и љубав према њему постоји, али не могу да се образују за овај смјер, јер га нема у средњошколским центрима - рекао је Бијелић.

Јадранко Ђурић додаје да би требало увести редовно школовање за димњачаре, те да су посљедњи мајстори овог заната из школе изашли осамдесетих година прошлог вијека.

- Сада се овим послом може бавити само онај ко жели да се преквалификује за ово занимање - казао је овај димњачар.

Заједничка порука димњачара на овом дружењу била је да би вољели да су у животу имали више среће, бар онолико колико је људи вјеровало да им сусрет са њима доноси срећу.

- Свима је познато старо вјеровање, готово легенда, о срећи коју доносе димњачари. Нисам се током година увјерио у супротно, па се нико није пожалио да му је послије сусрета са мном било горе, ако већ није било неке среће - рекао је са смијешком димњачар Горан Стојић.

Најмлађи "димњачар"

Специјалан гост на "конференцији" димњачара био је осмогодишњи дјечак којег је заједно са братом на ово дружење довео њихов отац Един Бијелић.

Одјевен у мало димњачарско одијело, овај дјечак је плијенио пажњу посјетилаца. Осмогодишњак је рекао да би он и његов брат вољели да једног дана крену очевим стопама и да буду неустрашиви димњачари који ће спречавати да се димњак запали, али и да људима доносе срећу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана