На дијелу пута од Гламоча према Дрвару ниче асфалт: Бољи услови стижу кораком корњаче
ГЛАМОЧ - На 750 метара регионалног пута који повезује Гламоч и Дрвар, највеће двије српске повратничке општине у Федерацији БиХ, идућих дана нићи ће асфалт, а највећи дио дионице, односно више од 16 километара и даље остаје девастирано и под макадамом што деценијама спречава путну комуникацију тамошњег становништва, али и какав-такав развој привреде.
Асфалтирање пута од села Шумњаци према Вагану требало би да почне наредних дана, а радови се изводе захваљујући Управи за путеве Ливањског кантона.
Начелник Гламоча Небојша Радивојша каже за “Глас” да је поменута дионица од 750 метара била изузетно захтјевна и било је потребно много ископа.
- Наравно да 750 метара није ништа у односу на километражу која остаје, али надамо се да ће у што скорије вријеме кантон, ФБиХ, а можда чак и ниво БиХ изнаћи средства и асфалтирати комплетан пут - навео је Радивојша.
Он је додао да је за близу 2.000 становника, који живе у селима Гламоча и Дрвара, пут пријеко потребан.
- Важно је да смо помјерили ствари са мртве тачке. Годинама и деценијама се ништа није радило, а сада ево већ у континуитету неколико година асфалтирамо по километар, два. Ове године предузеће “Цесте Кантона десет” су издвојиле 650.000 КМ за тај пројекат - истакао је Радивојша.
Начелница Дрвара Душица Рунић каже за “Глас” да процес обнове и стварање бољих услова за живот грађана напредује кораком корњаче.
- Ускоро ћемо имати 750 метара мање макадама и исто толико више асфалта. Макадам и даље бројимо у километрима али стижемо и на “Кромпиријаду” и на “Дрењијаду”. Односно ми и даље идемо у Гламоч, а Гламоч долази нама. Асфалтираће се једног дана, боже здравља, све - рекла је Рунићева.
Она је додала да је поменути путни правац од изузетног значаја за становништво тих крајева те развој привреде, сточарства и пчеларства.
- Та траса спаја два кантона, двије повратничке општине и један је од ријетких регионалних путева на подручју БиХ који није асфалтиран. Комплетан макадамски дио је на територији Гламоча, а што се тиче Дрвара код нас је све асфалтирано још из Титовог доба - рекла је Рунићева.
Српски повратници у селима на потезу према Гламочу више пута су напомињали да је путна инфраструктура веома важна за повратак, останак и опстанак на вјековним огњиштима те су апеловали да им у рјешавању овог вишедеценијског проблема помогну и Република Српска и Србија.
Из Удружења “Огњиште” из Ливна истичу да у Ливањском кантону и даље у српским повратничким селима нема обнове. Кажу да су путеви потпуно уништени, а неријетко су и макадамски, нема продавнице, здравствена заштита је лоша, а постоји и проблем у снабдијевању водом. У српским селима око Ливна на појединим мјестима нема ни сигнала за мобилну телефонију.
Пријератна дрварска села Трубар, Бобољусци, Велико и Мало Очијево те Велики и Мали Цвјетнић, која данас припадају Бихаћу, струје немају већ 28 година, а мјештани живе у нехуманим условима.
Српски језик
Директор Основне школе “Гламоч” Анте Ћосић рекао је да српска дјеца у Гламочу ни ове школске године неће изучавати српски језик у школама.
Он је истакао да од око 200 ученика у Гламочу једну трећину чине српска дјеца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
