Монах Лазар испраћен у наручје Божје

У присуству великог броја вјерника из Пивског краја и Фоче, те бројног свештенства и монаштва Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије дабробосанске, заупокојену литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Митрополит је истакао да је игуман Лазар уградио себе у обнову Заграђа, у његово украшавање и оживљавања.

-Иако је прерано отишао наш добри, честити, благородни, мудри и драги отац Лазар, његова биографија је пребогата. По духу је био стваралац, умјетник, трагао је за љепотом од своје најраније младости, школовао се на факултету умјетности и постао познати сликар - подсјетио је митрополит Јоаникије.

Владика је навео да је отац Лазар, након што га је Господ призвао, као апостол Павле одбацио свој ранији живот и себе принио на дар Цркви, на дар Христу.

-Имао је блажену душу, довољно је било га срести, па онда то већ буде догађај. Упечатљив човјек и стасом и гласом, није био човјек обичне ријечи и обичне приче, него нарочите. Његова ријеч је била из његовог искуства, из срца, из љепоте његове душе - рекао је митрополит Јоаникије.

Према његовим ријечима, иако се повукао подно херцеговог Соко града још прије 20 година, отац Лазар је био познат и у српској и у другим помјесним црквама.

-Као свијећа која се стави на сто да обасјава цијелу просторију, тако је и он свијетлио у Цркви Божијој. О њему ће се причати, њега ћемо памтити и све његове заслуге ће изаћи на видјело - рекао је митрополит Јоаникије.

Он је подсјетио да је прије 20 година, када је игуман Лазар дошао у Заграђе, обнова ове светиње из 15. вијека, од које су остали само зидови и неким чудом неурушена купола, тек била почела.

-Настанио се у једној распалој колиби недалеко од манастира и ту колибу је прихватио као дар, као палату, посебну повластицу. Он је знао са малим да буде задовољан, јер је био богат у срцу, у души и оно што је много важно да се каже он је прави ктитор, обновитељ ове светиње - напоменуо је владика Јоаникије.

Он је подсјетио да је игуман Лазар као умјетник био тражен да слика храмове по Црној Гори и другим епархијама и да је све што би зарадио као фрескописац улагао у обнову Заграђа - у украшавање храма, у градњу конака, уређење гробља и цијеле околине.

-Његов труд, његову жртву, љубав и усрдност, способност да ради, а да ни од кога ништа не тражи ни очекује, људи су видјели и прискочили, посебно општина Плужине и њен предсједник Мијушко Бајагић и многи други, али на њиховом челу је био отац Лазо - рекао је митрополит Јоаникије.

Он је додао да је отац Лазар оставио дубок траг у Српској православној цркви као умјетник фрескописац, као појац, као свештенослужитељ, као духовник и посебно као градитељ, монах-ктитор што је данас јединствено.

-Попут старих наших неимара, био је као многи у нашој историји, пошто је раније живио у браку, и он и његова супруга су се замонашили, по примјеру Светог Симеона Мироточивог да би послужили својој цркви - истакао је митрополит Јоаникије.

Према његовим ријечима, Бог је оцу Лазару дао да учини велико дјело, јер је видио његове способности, стваралачки дар и што је основно, његову вјеру.

-Колико је учинио за ову светињу, за Пиву, за Црну Гору, колико је трага оставио у Црној Гори, бивше власти никада нису нашле за сходно да му дају обични боравак да може с миром ући, с миром изаћи по потреби из манастира и опет се вратити. Али он није марио за то, служио је Господу, имао је вјеру и он се уградио у Црну Гору, а они који се хвале патриотизмом, већина њих, они су заправо упропашћавали Црну Гору - нагласио је митрополит Јоаникије.

Он је напоменуо да је отац Лазар наставио дјело херцега Стефана Вукчића Косаче, који је ову цркву градио и по свој прилици је није успио завршити, и коју је херцег одредио као своју гробну цркву, али се ту није сахранио.

-Завршио је отац Лазо и ево он је први монах који се овдје сахрањује. То и приличи и чудесно је то све како се догађало, како је некада изгледала ова светиња, а како данас изгледа. Ко је памти из онога времена, то је био зид плача у Херцеговини, рушевине, прорасла трава и дрвеће из зидина, змије се легу, а ево данас како изгледа и како је украшена - додао је митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Јоаникије се осврнуо и на посебан стил фрескописа оца Лазара, рекавши да као он, када му дође надахнуће, нико није умио тако осликати фреску.

-Као из Божјих руку да је изашло, нарочито лик Пресвете Богородице у олтару или лик Светог Симеона Мироточивог. Толико су били његови дарови велики и разуђени да ниједан лик који је сликао никада није исти, све чисти оригинал, као што је и његов живот био оригиналан, живот човјека слободног у Христу, зато што му се завјетовао, што му је ревносно служио - поручио је митрополит Јоаникије.

Он је додао је да је отац Лазар увијек имао осмијех, да је носио Христову радост, радост Васкрсења.

-Као што смо се данас молили да његов излазак одавде буде улазак међу свете, заиста тако вјерујемо да он не иде у заборав, већ у наручје Божје међу свете да настави служење Господу. Како је овдје ревносно дао свега себе, и душу и тијело и здравље за Господа, тако ће га Господ, увјерени смо, удостојити и вјечне службе, вјежног живота и радости на небесима, Боже дај - рекао је митрополит Јоаникије.

У име народа Пивског краја, од оца Лазара опростио се предсједник општине Плужине Мијушко Бајагић, а у име вјерника из Фоче Радан Мимић, вјероучитељ у фочанској Основној школи "Веселин Маслеша".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.