Млади Паљанин Павле Лазаревић сања посао на вол стриту

Овај двадесетогодишњи стипендиста Фонда “Др Милан Јелић” рекао је Срни да га привлачи рад у тој улици на њујоршком Менхетну, која је један од центара америчког и свјетског економског живота.

“Тај посао ме највише привлачи, јер обједињује математику, компјутерску науку и економију. По завршетку школовања бићу квалификован за многе послове као што су софтверски програмер или инжењер, математички аналитичар, економиста, трговац берзанским акцијама, квантитативни истраживач...”, истакао је Лазаревић.

Он је рекао да је МИТ приватна високообразовна установа у Кембриџу код Бостона. Основан је 1861. године и сматра се једним од најбољих универзитета /пети у свијету/. Деценијама је међу водећим у области инжењеринга, природних наука и економије, а до сада 91 нобеловац има одређене повезнице са МИТ-ом или је у неком тренутку похађао тај факултет.

За упис на МИТ годишње се пријави и до 18.000 студената из цијелог свијета, а упише око 1.000.

“Многи револуционарни изуми су откривени на МИТ-у као Ворлд вајд веб /WWW/, имејл, транзистор, РСА енкрипција, први интерактивни микро компјутер”, наводи Лазаревић, додајући да МИТ, према његовим сазнањима, похађа девет студената из бивше Југославије - по три из БиХ и Македоније и по један из Хрватске, Србије и Црне Горе.

Овај Паљанин каже да је стипендија Фонда “Др Милан Јелић” веома корисна, јер му омогућава да путује и купује нешто ново из домена технологије.

Лазаревић наводи да она много значи студентима у Републици Српској, БиХ и Србији, који готово да немају прилику да зараде џепарац.

“Моје школовање на МИТ-у годишње кошта више од 70.000 долара и као студент имам могућност да радим неки посао и тако себи зарадим. Ове школске године радио сам као асистент за предмету 'Компјутерске структуре' и на одређеним истраживањима”, истакао је Лазаревић.

Он је објаснио да је најзначајније истраживање, на којем је радио, било прављење софтвера за препознавање говора, који би могли да користе и људи са тешкоћама при говору због Дауновог синдрома, Паркинсонове болести...

Лазаревић је оцијенио да студенти у иностранству имају много више шанси и прилика за праксу током студија.

“Ово љето ћу провести у њемачком Хамбургу радећи праксу у 'Шелу', једној од водећих свјетских нафтних компанија. С друге стране, већина студената у БиХ заврши факултет без праксе. Незапосленост младих је око 45 одсто, што довољно говори о приликама за младе”, појашњава Лазаревић.

Он каже да је један од разлога велике стопе незапослености младих чињеница да много ученика након завршене средње школе уписује факултет, након чега студирање не схвата озбиљно.

“Односно, уче само да би добили 'шестицу', а не стичу знање које би могли да примијене у будућности. Учење, рад и труд се увијек исплате, али је неисправно учити само за високу оцјену. Веома је погрешно надати се да ћете имати добру каријеру ако имате само добре оцјене. Најважније је научити да стечено знање примијените у стварном животу и на послу”, истакао је Лазаревић.

Овај младић завршио је основну школу на Палама као ђак генерације. Након двије године школовања у паљанској Општој гимназији, похађао је Интернационалну школу у Мостару /”Јунајтед ворлд колеџ”/.

“Активно сам се бавио и атлетиком, а моје највеће достигнуће било је треће мјесто на државном такмичењу у трчању на 100 метара. Проглашен сам за перспективног спортисту Пала за 2012. годину”, присјетио се Лазаревић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.