Младен Стакић из Приједора моторном пилом ствара уникатне умјетнине: Дрвету улива душу

Јана Кезић
Младен Стакић из Приједора моторном пилом ствара уникатне умјетнине: Дрвету улива душу

ПРИЈЕДОР - Цијели живот сам заљубљеник у дрво, уникатне умјетнине стварам моторном тестером, за шта треба много труда и зноја, али то одмах заборавим, када видим колико се људи одушеве мојим скулптурама.

Овим ријечима причу за “Глас Српске” започео је Младен Стакић (63) из Приједора, који своје пензионерске дане проводи стварајући чуда од дрвета. И његов отац, како каже, био је столар па је чаробна веза према дрвету стасавала са њим, још од малих ногу.

- Прије неких двадесетак година сасвим случајно сам покушао да моторком направим орлића и успјело ми је. Био сам задовољан и тако је све кренуло, наставио сам са радом, а идеје су се само рађале - рекао је Стакић.

Ороз, паун, орао, глава коња, рука, јабука, вук само су неки од Стакићевих експоната. Сви они су му подједнако драги, али како каже, највише се ипак дичи скулптурама краљеве фотеље, погурене баке са штапом и коњем који су направљени у природној величини.

- Моторком радим и до 90 одсто посла, обрадим и обликујем све. Потом се детаљи ушмирглају и среде - наглашава Стакић, додајући да сви његови експонати носе име “И дрво има душу”.

Скулптуре, како објашњава, радио је од разног дрвета од липе, трешње, крушке црнице, тополе, јавора, јасена, багрема па до врбе, али свако од њих представља причу за себе.

- Нема дрвета са којим се нисам сусрео али далеко најбоље ми се показао орах. Он је на првом мјесту, јер има лијепу шару, а и најмање пуца приликом обликовања - рекао је Стакић. Инспирацију за рад проналази у многим стварима око себе, а она се, као и код већине умјетника, највише јавља ноћу.

- Када ми сине нешто у главу и кад ми то нешто дође највише по ноћи, ја то сутра одмах започињем или “бацим” на папир, да скицом мало сам себи дочарам шару и величину - казао је Стакић, коме су велика подршка породица и унучићи.

У посљедње вријеме, каже, и његов син се заинтересовао за овај хоби.

- И сви унучићи су ту око мене, када радим дођу па они то све радознало гледају, јер им је занимљиво. А овог прољећа, ако Бог да, планирам да направим атеље, гдје би била стална поставка - рекао је Стакић, додајући да је до сада имао шест изложби експоната те да су неке већ договорене.

Позитиван став

Иначе, овај пензионер којег многи одмила зову Млађо, каже да воли фолклор те да је читав живот играо, а сада је и предсједник Културно-умјетничког друштва “Козара” Приједор.

- Волим пјесму, игру и све што је лијепо. Сматрам да проблеме и тугу треба оставити иза себе, а гледати на оно што је ведро и лијепо. Треба вољети, поштовати, бити насмијан и ведар, имати душу, а кад неко погријеши, треба опростити - поручио је Стакић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана