Митра Манигода из Бијељине већ 43 године сину не пали свијећу, јер вјерује да је жив
Бијељина - Никада том дјетету нисам запалила свијећу, а нада да ћу га пронаћи ме не напушта већ 43 године. Као свака мајка, у души осјећам своје дијете, осјећам да је мој син жив, иако су ми у болници рекли да је беба наводно преминула по рођењу.
Овако започиње своју болну животну причу Митра Манигода из Бијељине, која се давне 1973. године породила у мостарској болници. Она вјерује да јој је беба украдена одмах након рођења, због чега њена породица годинама покушава да је пронађе, а недавно су и путем друштвених мрежа кренули по било каква сазнања.
Додаје да породица сумња да је беба заиста умрла јер, како каже, нигдје нису забиљежени никакви подаци о њему. Настављајући потресну исповијест, наглашава да њој и супругу Љубомиру није дозвољено да виде "тијело" дјечака.
- Трудноћа и пород су били нормални. О дјетету нема никаквих информација, ни тежине, ни дужине, па ни умрлице, а ни ја ни муж га нисмо видјели - каже Митра, која је послије на свијет донијела још двоје дјеце, сина Зорана и кћерку Сњежану.
Зоран додаје да је сумња о отмици постала јача када се прије три године са мајком и супругом запутио у Мостар, како би провјерили податке о овом случају.
- Прво смо отишли до матичних уреда и породилишта да тражимо било какав податак да ли је дијете мртво или живо. Међутим, нисмо успјели ништа наћи, као да не постоји, као да није ни рођен. Једини траг на који смо наишли је мајчина отпусна листа из болнице - каже Зоран.
Додаје да им је све постало чудно послије сличних дешавања у Србији, због чега су се одлучили да преиспитају случај. Тако су и прије три дана путем "Фејсбук" профила Зоранове супруге Дијане Манигода-Илић одлучили да покушају пронаћи свога члана породице. Дијана у томе подржава супруга.
- То утиче на његову мајку, која има периоде када стално спомиње несталог сина, па не спава по седам дана. Није једноставно ни Зорану да гледа мајку како тугује - рекла је она.
Портпарол мостарске болнице Адријана Панџа рекла је да ће данас бити провјерен случај породице Манигода.
Нашао брата
Зоран Манигода каже да у Бијељини познаје човјека који је пронашао свога брата послије много година. Каже да му је то дало наду да ће и он пронаћи свога брата, за којег вјерује да је жив.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
