Мисија изградње парохијског дома у Модрану
БИЈЕЉИНА - У Бијељини је вечерас одржан добротворни концерт на којем су наступили умјетници из Србије, а прикупљени прилози биће искориштени за изградњу парохијског дома у селу Модран, у којем ће живјети први свештеник након Другог свјетског рата.
Саво Јовић, нови свештеник Модранско-ченгићке парохије, која је основана 1. августа уз благослов Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија, навео је да овај добротворни концерт много значи за ту парохију.
“Овај концерт остаје као запис за Модранско-ченгићку парохију и посвећен је изградњи парохијског дома, што је ријеткост. Обично се овакви догађаји организују за цркву или светосавски дом”, рекао је Јовић новинарима прије почетка концерта.
Јовић је напоменуо да је у овој парохији он први свештеник након 1941. године, када је тадашњи Љубомир Шкорић одведен у усташки логор.
“На подручју Парохије је око 400 кућа”, додао је он.
Он је оцијенио да је овај концерт, на којем наступају ансамбли из Београда и Крагујевца, лијеп гест и примјер специјалних веза Србије и Републике Српске, те показатељ да српски народ не дијеле ни Дрина ни Сава.
Организатор концерта Синиша Кајмаковић, који потиче из Модрана, рекао је да је о овом концерту дуго размишљао.
“Вечерас наступају професор са Музичке академије у Крагујевцу Војислав Спасић и музички уредник Радио Београда Данка Стојиљковић са својим ансамблима жАрхангелиж и жДанкина бројаницаж. Биће ово предивно вече”, навео је Кајмаковић.
Кајмаковић је изразио задовољство што након толико година, од Другог свјетског рата, у село долази свештеник са својом многобројном породицом - супругом и четворо дјеце.
“Православље и црква су једина вертикала духовности и живота. Више у селу немамо ништа - ту су полупразне или празне школе, остали су само свештеници и црква као мјесто окупљања”, рекао је Кајмаковић и изразио наду да ће изградњом парохијског дома заживјети и село.
Професор на Универзитету у Крагујевцу Војислав Спасић истакао је да воли да дође у Бијељину, која је, према његовом мишљењу, расадник умјетности.
“Задовољство је певати за људе који овде живе. Вечерас ће се представити део Вокално-инструменталног ансамбла жАрхангелиж из Крагујевца. Циљ је да на леп начин одржимо и сачувамо народну музику, да се песме не забораве. Да се не заборави национално благо нашег језика, простора и предака”, изјавио је Спасић новинарима у Бијељини прије добротворног концерта.
Он је указао да је у Србији увијек постојала пјесма и увијек треба да постоји.
“Ја сам иначе југоносталгичар, мени ова граница коју сам прешао док сам долазио у Бијељину не представља ништа. Докле год се разумемо и говоримо истим језиком, не сматрам да је то други народ од оног којем припадам. Припадам свима који воле добру музику, имају добру нарав и мисли, имају лепа дела иза себе”, рекао је Спасић.
Он је нагласио да је и овај добротворни концерт својеврсно добро дјело јер је Бог њима, пјевачима, подарио глас - не да га чувају само за себе, већ да га дијеле.
“Ми певамо зато што волимо, не зато што морамо. Данашње време је за уметнике тешко, али то не може да нас сломи, зато што уметници остају деца до краја живота”, рекао је Спасић.
Данка Стојиљковић, која ове године прославља 30 година умјетничког рада, навела је за тај период покушава да се избори да сачува од заборава све што је традиционално и вриједно.
“Трудим се да не заборавимо одакле смо потекли. Свако је дошао однекуд, сви смо се сјатили у градове, али смо дошли из неког села. Не заборавимо српски опанак, шајкачу, јелек”, поручила је Стојиљковићева, која предводи ансамбл “Данкина бројаница”.
Стојиљковићева је напоменула да је чување од заборава јако тежак посао, будући да људи данас, како је рекла, са задовољством увозе туђе.
“Република Српска је моја земља. Овде је мој народ, не само српски. жДанкина бројаницаж је ансамбл који је створен пре две године, а негује не само српску и староградску песму, већ и песме других народа и народности на Балкану. Ако ми не сачувамо оно што је наше, већ преузимамо туђе, нестаћемо као народ”, указала је Стојиљковићева.
Она је, цитирајући књижевника Милета Медића, рекла да је Србија тамо докле год допире пјесма и свирка њених људи - “запамтите да ја та ваздушаста струја песме и свирале најтврђа граница народа и државе”.
“Не дајте да вам пред кућом заигра туђе коло и засвира туђа песма”, поручила је Стојиљковићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
