Мирослав Кљечанин није пожалио што је напустио Италију: На дједовини сања етно-кутак

Након дуже од двије деценије живота и рада у Италији и обиласка познатих и оних мање познатих европских и свјетских дестинација, окренуо је нови лист и вратио се коријенима. На очевину и дједовину у Горњи Очауш, село удаљено око 40 километара од Теслића и започео узгој алпских коза.

Фарму алпских коза са мљекаром за прераду козјег млијека и производњу млијечних производа врхунског квалитета подигао је неколико километара од главног пута који води од Теслића до тог дијела општине, на пропланку до којег води вијугави, уски пут, а са којег се пружа нестваран поглед на љепоте природе, које су заштитни знак тог поднебља.

Козе сваки дан, каже, изводе на испашу, на пашњацима смјештеним на 800 до 1.200 метара надморске висине, што њиховом млијеку даје изузетан квалитет, а тиме и готовим производима који излазе из његове радиности и завршавају на рафовима бројних тржних центара и маркета.

Рукаве је засукао 2014. године, када је почео са пројектом. Кренуо је са 76 коза, а сада има око 220 на мужи. Проширио је и шталу, а из искуства каже да расте потражња, посебно у вријеме пандемије, за органском производњом. Раде три врсте сира - кришка, млади и тврди. Пакују сурутку и јогурт. И данас га многи питају због чега се послије 22 године вратио из Италије, гдје је имао фирму која је добро функционисала.

Никоме, прича, није било јасно зашто се вратио, а на питање шта данас каже онима који га још исто питају, одговора ријечима: “Лијепо је тамо отићи, али једноставно везан сам за овај крај.”

- Ми смо као биљка. Овдје су моји коријени. Живио сам тамо, уклопио сам се у тамошњи систем, прихватили су ме и као човјека и као радника. Водио сам фирму и њу сам затворио када је била савршено здрава, како се каже. Чак је и књиговођа тражио разлог због чега затварам - прича Кљечанин за “Глас Српске”.

У селу га сви знају, а зов предака и родна кућа били су прејаки. Разматрао је дуго који пројекат да започне. Једна опција су биле овце, а друга коза. Превагнуле су козе јер су најздравије животиње и дају три, четири литра квалитетног млијека, док овце дају пола литра, литар максимално и теже их је држати. Након што је фарма стала на ноге, размишља шта даље. Иако је све још на дугом штапу, циљ му је да искористи дар природе и да на имању направи мали туристички рај.

- Жеља ми је да имам два, три коња овдје, које би они који дођу могли да јашу, као и бунгалове за преноћиште. Вољу имам, али ћемо видјети шта ће од свега тога бити. У овом миру и свјежем ваздуху не треба пуно за уживање. Свима нам треба да плућа дишу и да се одмакнемо од асфалта - поручио је на крају нашег разговора Кљечанин, којем добро иде и сликање.

Помама за сурутком

Пандемија вируса корона вратила је на наше столове неке производе без којих наши старији нису могли ни замислити дан. Један од њих је сурутка.

- Козји производи су веома тражени у вријеме короне. Њихово млијеко је најсличније мајчином млијеку. Коза у организам унесе до 600 врста траве и овдје пије планинску воду. Многи се оправдано интересују за сурутку јер је много здрава - казао је Мирослав Кљечанин, козар са Очауша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.