Mилорад јачи од аспергеровог синдрома
НОВИ ГРАД - Младић са Аспергеровим синдромом Милорад Јањетовић из Сводне, код Новог Града, завршио је средњошколско образовање у Центру “Сунце” у Приједору, на смјеру кувар, и то као ученик генерације, а сада жели да настави школовање, добије посао и “живи као човјек”.
Његова мајка Борка, али и сви који га познају, зову га Мићо и имају само похвале за њега.
Он каже да није имао проблема током школовања, од првог разреда основне школе до завршетка средње.
“У основној школи ми је било добро, имао сам своје другаре, психолога, педагога. Све сам самостално учио. И у средњој школи сам слушао наставника, записивао оно што је причао и памтио. Нисам имао проблема ни са наставом на даљину - на вријеме сам радио задатке и слао наставницима”, прича Милорад Срни.
Он је похађао и курс новинарства са практичним дијелом у приједорском “Фри радију”, што му је остало у лијепом сјећању.
“Желим да наставим школовање, да се запослим. Жеља ми је да радим на радију, да имам своју плату”, истиче Милорад.
Како напомиње, интересују га рачунари, телефони и оперативни системи, те историја.
“Похађао сам и радионицу Удружења грађана жРусагж у Приједору, гдје сам учио о средњовјековној историји јер ме интересује”, каже Милорад.
Он наводи да има проблема у вези са наставком школовања пошто жели да упише четврти разред средње школе.
“Интересовао сам се за смјер мултимедија у електротехничкој школи, али га не могу уписати јер нисам похађао ту школу од првог разреда”, прецизира Милорад.
Породица, ипак, не одустаје и тражи начин да Мићо настави школовање.
Мајка Борка каже да је од рођења, 2001. године, Милорад био посебан, те да до 13 мјесеци није имао никаквих здравствених проблема, проходао је и почео да прича.
“Са 13 мјесеци Милорад Јањетовић је буквално занијемио и тако је било до четири и по године. И онда, поново је почео да прича, одмах други дан је почео да чита и ћирилицу и латиницу. Кад је пошао у школу већ је знао да чита и пише”, каже она.
Милорад је, све вријеме док није говорио, листао књиге и гледао телевизију.
Борка наводи да је Мићо другачији, али посебан у свему, понашању, учењу, исхрани и не крије да је њена маза.
“Прије него што је поново проговорио, били смо у манастиру Острог 1. априла, а он је почео да прича 15. маја, три дана након празника Светог Василија Острошког”, напомиње она.
Ова храбра жена, осим Миће, има млађег сина Александра, који је завршио први разред средње школе за занимање кувар.
Породица нема стална примања, Борка ради у надницу и сатницу тешке физичке послове иако и сама има проблема, оштећену кичму и три операције бубрега.
“Да ми је само дјецу извести на пут, да имају свој посао - биће ми лакше”, наводи Борка.
Осим што ради све послове које јој понуде, Борка одржава велику башту, узгаја за властите потребе свиње и кокоши, а уз све то нађе снаге и времена за уређење дворишта.
Породица живи у Сводни у половини куће купљене 2002. године, којој је потребна реконструкција јер нема довољно простора.
Аспергеров синдром један је од неколико поремећаја из аутистичког спектра.
Назван је по аустријском педијатру Хансу Аспергеру, који је 1944. године описао дјецу са овим синдромом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
