Миља Тутњиловић из Српца стиховима лијечи ратне страхоте

Дејан Јовичић
Миља Тутњиловић из Српца стиховима лијечи ратне страхоте

Србац - Усташки злочини у другом свјетском рату били су инспирација седамдесетседмогодишњој пјесникињи Миљи Тутњиловић из Српца која је преточила у стихове голготу тог времена.

Преживјела је страдање оба родитеља и страхоте логора, а побједу над фашизмом овјековјечила је у својим пјесничким збиркама “Из крви у слободу”, “Дјеца Козаре” и друге.

Коријене вуче из села Међувође код Козарске Дубице гдје је као трогодишњакиња 1941. године дочекала почетак крвавог пира. Отац Никола је погинуо на Козари, а Миљу су са мајком Вајком и сестром Станом усташе одвеле у логор Церовљани, потом у Јасеновац, а затим у логор у Бјеловару.

- Мајка ми је тада била у другом стању али то усташе није занимало. Вратили су је у Јасеновац гдје је умрла у тешким мукама. У логору Бјеловар преузела ме је породица Носек и тада сам се поново срела са сестром Станом. Наредне године смо провели у домовима за сирочад, а затим смо прешли у Сарајево гдје сам завршила школу за бабице - прича Тутњило.

Радила је у болници у Броду и радну каријеру окончала у Српцу гдје је 1983. године отишла у инвалидску пензију.

Почела је писати када је напунила 12 година. За један дан је написала чак три пјесме и од тада је објавила чак шест пјесничких збирки и роман “Мирис сијена”. Њени стихови “натопљени су” крвљу и сузама напаћеног народа у Народноослободилачком рату, али и смијехом и радошћу које је обиљежило дјетињство након завршетка крвавог похода.

Поред писања, повремено је добијала инспирацију да слика па је тако техником уље на платну насликала 50 радова.

- И у позним годинама још имам довољно енергије за умјетнички рад на свим пољима. Драго ми је што ми културне установе омогућавају да гостујем на књижевним сусретима како бих млађим генерацијама пренијела своје животно искуство преточено у стихове - каже Тутњиловићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана