Милан Миличевић, начелник општине Теслић: У Теслићу најважнији - водоснабдијевање и инфраструктура

Срна
Милан Миличевић, начелник општине Теслић: У Теслићу најважнији - водоснабдијевање и инфраструктура

Теслић - Начелник општине Теслић Милан Миличевић најављује наставак проширења водоснабдијавања и каналисања отпадних вода, регулацију корита Усоре, те модернизацију некатегорисаних локалних путева и јавне расвјете.

У интервјуу Срни, Миличевић, коме је ово други начелнички мандат, истиче да укупна вриједност пројекта водоснабдијевања општине износи око 8.000.000 евра и да је ријеч о највећем послијератном пројекту у овој локалној заједници.

"Водоснабдијевање обухвата двије трећине територије општине и двије трећине становника. Пројекат је у првој фази потпуно завршен, а ријеч је о подручју града и прстену око града", прецизира Миличевић.

Реализација друге фазе, која се односи на водоснабдијевање чечавског краја, који обухвата насеља Растуша, Радња, Укриница, те пратеће засеоке, креће почетком грађевинске сезоне радовима на примарним водовима и секундарној мрежи.

Као други приоритет Миличевић наводи наставак радова на регулацији корита Усоре, чији је укупни износ 2.000.000 КМ и чијом се реализацијом смањују ризици од поплаве, док изградњом шеталишта Теслић поприма урбанији изглед.

Миличевић напомиње да је довршена модернизација локалне путне мреже и да се радови преносе на некатегорисане дионице.

Ова општина наставља и са модернизацијом јавне расвјете са циљем да се у наредном периоду лед расвјетом замијене све постојеће сијалице које нису енергетски ефикасне, како би се смањила буџетска издвајања за ову намјену, која на годишњем нивоу износе око 300.000 КМ.

Миличевић каже да је у Теслићу евидентан позитиван тренд запошљавања, наводећи податке Пореске управе и Завода за запошљавање, према којима су од 2012. године у овој заједници евидентирана 1.142 нова радна мјеста.

Он истиче да је општина ограничена да своје индустријске зоне развија у само два правца - "Ланара" и "Борја", које су предвиђене локалним регулационим планом и да других могућности нема, јер су остале парцеле приватно власништво.

У тим околностима Миличевић оцјењује као проблематичну намјеру Министарства индустрије, енергетике и рударства Српске да пренесе власништво "Борје" са општине Теслић на Владу Републике Српске, јер сматра да ће то "смањити маневарски простор за привлачење нових инвеститора".

"Обје индустријске зоне имају комплетну инфраструктуру - путну комуникацију, водовод, канализацију, те високонапонску далеководну мрежу, и то је добро. Закључен је уговор са холандским инвеститором за изградњу постројења који ће запослити око 200 људи на простору жЛанареж", наглашава Миличевић.

Према његовим ријечима, додатни проблем за финансијску стабилност ове локалне заједнице представља немогућност наплате таксе за посјечено дрво од "Шума Српске", која је достигла износ од 1.700.000 КМ и који великим дијелом улази у састав укупног буџетског дефицита општине Теслић.

Локални буџет је оптерећен и социјалним давањима за најугроженије категорије становника, која са учешћем Владе Српске на годишњем нивоу износе око 3.500.000 КМ.

Миличевић је задовољан радом јавних предузећа, поготово комуналних за које каже да позитивно послују.

"До формирања Канцеларије за дијаспору наши суграђани у иностранству, за које се процјењује да их има око 10.000, били су дуго заборављени потенцијал, а од њих општина данас има значајан финансијски прилив", напомиње Миличевић у интервјуу Срни.

Он најављује да ће се та комуникација значајно усавршити како би се унаприједиле и олакшале процедуре за отварање малих и средњих предузећа или пољопривредних газдинстава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана