Мексиканци пронашли мир на Зупцима
Требиње - Мексиканка Дејси Рандез свој нови дом нашла је у требињском селу Рупе на Зупцима, у завичају свог супруга Драгана Вучуревића који је одлучио да се са породицом скући на прадједовском имању.
Вучуревић се послије двије деценије проведене у далеком Мексику вратио у Требиње, али овај пут са својом љепшом половином и сином Лазаром.
Идеја о доласку на Зупце пробудила се још прије четири године када су први пут заједно посјетили ово мјесто.
- Тада се пробудила и носталгија за "ђедовином", због чега смо убрзо заједнички одлучили да спакујемо кофере. Није било лако оставити све, стан, послове, дотадашњи живот и само тако отићи - испричао је Вучуревић.
Додао је да су жељели да живе у природи, да имају своју земљу коју ће обрађивати и имање пуно домаћих животиња. Каже да је пресрећан што су успјели то остварити и да се ни на тренутак није покајао.
- Кад имате тај искрени и прави осјећај гдје идете и због чега идете, онда није ни тешко. Јер најљепше мјесто на свијету је оно које је ваше. Оно што је туђе може бити твоје само на одређено вријеме - истиче Драган.
Ни Дејси не жали што је своју далеку земљу и живот у велеграду замијенила сеоским домаћинством негдје на југоисточној периферији земље коју њени сународници једва и на карти налазе. И сама, каже, воли природу, а што је важније, увјерена је да ће село бити здравији амбијент за одрастање њиховог сина.
- Хоћемо да наш син Лазар одраста окружен природом, јер велики градови нису добри за дјецу. Ни телефони и компјутери нису све у животу, а овдје ће имати природу и животиње - објашњава Дејси на матерњем језику свог мужа који је већ добрано савладала.
Додала је да јој се највише допада то што се у Требињу живи лежерније и што људи имају више времена једни за друге.
- Живјели смо у великом граду, гдје се само јури за пословима. Овдје могу све полако и тако је мирно, што ми се посебно допада - рекла је Дејси.
Мексиканци са Зубаца, како их зову мјештани, наумили су да живе од свог домаћинства иако, признају, сеоским пословима нису вични и тек се уче.
- Почео сам са сточарством, имамо двије краве и нешто коза и оваца. Учим. Нисам знао ни да музем кад сам дошао. Сада знам захваљујући једном комшији који ме је доста научио овим пословима. Има пуно ствари које ме изненаде, које нисам знао и које учим свакодневно - каже Вучуревић. Додаје да нема амбицију да на породичном имању развија било какву озбиљнију фармерску производњу.
Волио би да све остане нетакнуто, "што природније", а ствараће тек толико да породичној трпези не зафали домаће хране: јаја, млијека, сира и меса.
- Због живота у природи смо и дошли на Зупце, а не да покрећемо бизнис. Овдје смо пронашли мир и здраву средину за одрастање нашег сина, а то нам је најважније - закључују они.
Менталитет
Дејси Рандез каже да су менталитет и навике људи из Требиња налик оним код њених сународника да би нову средину доживљавала као туђину.
- Људи су овдје, као и у Мексику, срдачни и пријатни. У Мексику људи пуно воле да се посјећују, сваке недјеље иде се у обилазак фамилије. И овдје видим да је исто - каже Дејси.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
