Медоносна ријека са Сјемећа
Рогатица - Када је прије десетак година добио на поклон три кошнице Милош Недић из рогатичког села Бранковићи није ни сањао да ће на обронцима планине Сјемећ подићи пчелињак коме ће моћи позавидјети и најуспјешнији пчелари.
Овај седамдесетогодишњи пензионер и његова супруга Ковиљка, које смо затекли како утопљавају пчеле за зиму, кажу да ових дана имају пуне руке посла. На питање колико имају кошница, супружници само одмахују руком. Објаснили су нам да постоји неко неписано правило да пчелари никада не говоре колико имају кошница.
До тачног броја нисмо успјели да дођемо, али су уз смијешак поручили да имају више од 50, а мање од 100 кошница. Милош, који је радни вијек провео као столар, каже да у почетку ништа није знао о пчеларству. Пред саму пензију "омедио" је прсте оставивши столарски струг.
- Нисам погријешио и сада не знам како бих живио без ове моје нове љубави. Од Ђурђевдана до Митровдана супруга и ја смо стално у пчелињаку. Дружимо се са природом, чистим ваздухом и пчелама. Морао сам се под старе дане латити књига и ићи на предавања, али захваљујући томе, осавременио сам мој пчелињак - рекао је Недић.
Прича да је одустао од традиције да пчелиње сандуке израђује од даске дебљине два центиметра, па је почео да их прави од двоструко дебље даске. Да је ово био одличан потез сазнао је врло брзо када је уочио да сандуци од дебљих дасака љети држе више влаге, а зими су топлији.
Осим тога, сваке године у пчелињак уноси нове ројеве и матице. Само ове године купио је 17 ројева и замијенио више од 20 матица. То би, додаје Недић, требало да раде сви прави пчелари. У противном, нема меда и користи од пчеларства.
- Убирање меда само је једна и посљедња фаза пчеларења. Ко мисли да пчелари само ради меда, неће далеко догурати. Пчелама је потребно дати онолико колико се од њих и узима. Ја тако радим и нема болести пчела, не хара вариола, америчка трулеж и друге болести. Али, зато у свакој кошници оставим најмање по двије трећине њеног годишњег учинка - прича Милош.
Уз то, даје им сируп од шећера и воде, жалфије, пелина и кантариона као природних антибиотика. Каже да пчелиња друштва штити и од оса и стршљенова, од којих их брани смјесом од пива и јабуковог сирћета.
Овај пчелар сматра да се најбољи лијек може наћи у природи, како за пчеле, тако и за људе.
Врцање меда
Милош Недић је ове године изврцао нешто више од 150 килограма меда, док је, лани имао "бербу" од 500, а 2011. године више од 700 килограма меда.
Основни узрок је суша у којој се и пчеле нису најбоље снашле. Са пласманом меда и осталих пчелињих производа Недићи немају проблема. Највећи дио заврши у кругу породице, а вишак оде сталним муштеријама којих је, због квалитета меда, све више.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
