Матуранти некадашње Учитељске школе евоцирали успомене из најљепшег доба

На прослави у суботу, која је организована у једном бањалучком ресторану, окупило се десетак њих који су се носталгијом, уз коју пошалицу, присјећали ђачких дана.

Садика Пурић Имамовић, која је због годишњице матуре у Бањалуку дошла из Ријеке, каже да се овај осјећај ријечима не може описати.

- Прелијепо је доћи овдје, прошетати кроз град на Врбасу и састати се са пријатељима. Како нам је само лијепо било. Сјећам се да су у овом мјесецу цвали грмови код Учитељске школе, звали смо их ђачки пољупци. То је било прекрасно – прича Пурићева, која се са школским другарицама присјећала заједничких излазака у Фискултурни дом, а затим и у Дом културе.

Тада су се дјеца и омладина, наставља она, много више дружили него сада.

- Ето среће да се догодине поново окупимо у већем или истом броју и да нам и даље друштво прави наш професор Миљко Шиндић – казала је Пурићева.

За Николу Гојковића било је право задовољство гледати озарена лица присутних, који су на, како каже, духовит начин провели дивне тренутке заједничког дружења присјећајући се минулог времена.

- Ово је наше традиционално дружење које датира 15 – 20 година. Ово је једна дивна генерација која се након завршетка средње школе отиснула у свијет и сви су постали озбиљни и угледни људи у срединама гдје су радили – рекао је Гојковић.

Додао је да им се неколико другара из школских клупа, који су били ради, ове године није могао придружити из здравствених разлога.

Ученике Учитељске школе те 1963. године звали су, присјећају се они, фењерашима, јер се знало да ће се расути по селима, гдје су отваране нове школе. Учитељи су у то вријеме, кажу, били изузетно цијењени и добро плаћени радници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.