Мањак логопеда горући проблем

Дејан Јовичић
Мањак логопеда горући проблем

СРБАЦ - Број дјеце са говорним потешкоћама порастао је у Српцу у посљедњих годину дана, а недостатак стручног кадра који би радио на њиховом опоравку пријети да остави трајне посљедице.

Директорица вртића “Наша радост” у Српцу Богдана Михољчић каже да се већ дуже вријеме сусрећу са овим проблемом, али је ситуација сада већ постала забрињавајућа, јер све више малишана тешко остварује комуникацију са својим вршњацима и околином.

- Стално се повећава број дјеце са одређеним потешкоћама у говору, попут муцања и тепања, а неки од њих причају мало или уопште не причају. Непрестано трагамо за квалитетним стручњацима који би радили са нашим полазницима и то представља велики изазов, јер је ово занимање дефицитарно у цијелој Републици Српској - рекла је Михољчићева.

У децембру прошле године ангажовали су логопеда и дефектолога који су четири пута седмично, у трајању од 90 минута, долазили у вртић по уговору о дјелу, али ријеч је о особама из Градишке и Бањалуке које су пронашле стално запослење у својим градовима.

- Ми смо мала средина и тешко можемо задржати овакве стручњаке. Уз помоћ начелника општине успјели смо пронаћи лице које за сада долази једном седмично у трајању од четири часа. То је довољно за наше васпитанике, али не може покрити сву дјецу из Српца која не похађају вртић, а имају одређене говорне проблеме - истакла је Михољчићева.

Додаје да у болницама и домовима здравља у већим градовима имају ангажовану барем по једну стручну особу из ове струке, али је и то мало у односу на стварне потребе.

- Са оваквим проблемима суочавају се и друге средине и тражили смо да се Законом о предшколском васпитању и образовању омогући да на пет вртићких група буде ангажован један логопед, али нам то још није одобрено - рекла је Михољчићева.

Према њеним ријечима, ако се успије на вријеме реаговати, до седме године живота неће бити негативних посљедица на цјелокупан развој дјетета.

- Имали смо у првој половини ове године посјету Ресурсног центра за подршку које додјељује ресорно министарство за све школе и предшколске установе у Српској. Подршку нашем вртићу пружа Центар за образовање и васпитање и рехабилитацију слушања и говора из Бањалуке чији представници су били изненађени како смо приступили овом проблему и навели да још нису имали овакав примјер добре праксе - истакла је Михољчићева.

Педијатар и власник Специјалистичке ординације “Хемера” из Српца Саша Јовичић каже да је видљив напредак дјеце из вртића која су прошле одређене терапије и истиче да доступност дефектолога и логопеда мора бити обезбијеђена за све малишане.

- То је пун погодак, како у погледу њиховог опоравка тако и у финансијском смислу за родитеље који их возе на терапије у друге градове. Ово није класичан преглед, већ нешто што захтијева свакодневне одласке мјесецима и много значи када у свом граду имате бесплатно такву услугу. Зато се мора омогућити стална доступност оваквих кадрова, а једно од рјешења је повећање средстава из буџета општине Србац за ту намјену - рекао је Јовичић.

Он додаје да Центар за ментално здравље у Дому здравља, с обзиром на број становника у Српцу, нема економску оправданост да ангажује овакве стручњаке.

Предсједница Удружења родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор” Мира Татић каже да имају 45 чланова који користе услуге терапеута, психолога и дефектолога.

- Обезбиједили смо терапије за наше полазнике, али је и њихов број у сталном порасту. Од ове године имамо три нова корисника, а ограничена су нам и средства, тако да се наш кадар не може ставити на располагање некатегорисаној дјеци која похађају редовну школу и вртић. Раније док их је било мање то смо некако и успијевали - истакла је Татићева.

Мобилни уређаји

Педијатар Саша Јовичић каже да је један од најчешћих узрока проблема у говору и његовог касног развоја неконтролисано коришћење мобилних уређаја. Због чега се често дешавало да у његову ординацију дођу дјеца која причају све друге језике осим матерњег, најчешће енглески, а чак и турски језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана