Мајстори старог кова поново у моди

Тим ријечима тајне мајсторских вјештина открива за "Глас Српске" један од најстаријих часовничара на подручју бањалучке регије Стипе Петрушић.

У његовој малој радњи у срцу Бањалуке куца на стотине сатова. Једни показују тачно вријеме, док други чекају спретне прсте Стипе и његовог брата Јосипа да их уштимају. Петрушићи су поносни чувари сајџијског заната већ дуже од четири деценије. Кажу посла увијек има за оне који знају да раде, али нажалост, занати полако изумиру. Некада је у Бањалуци било 17 часовничарских радњи, а данас их је, присјећа се Стипе, тек пет.

- Од тих пет радњи, чак четири воде пензионери, што и више него довољно говори да су нам потребни млађи мајстори - прича Стипе, док пажљиво у руци врти позлаћени сат.

- Ево, ко нов је - рече потом весело одлажући га на пулт, док га из другог ћошка преко наочара гледа брат Јосип.

И он ћутке поправља један сиви и масивни сат. Међутим, чувши да се распитујемо шта поручити младима који ове године у средњим школама могу уписати и изучавати и за часовничара, каже, само једно - да траже квалитетну праксу.

- Ниједан занат није само - сједи, прочитај књигу и знаћеш! Младима треба омогућити гдје ће учити да раде, јер је пракса 99 одсто, а теорија један одсто - истиче Јосип Петрушић.

Добар мајстор уз непрекидан рад и стрпљење, кажу мора водити и уредан живот и бити добро организован.

- Нема пушења, или алкохола. Нема ни два иза поноћи лећи, па рано доћи на посао. То одмах отпада. Мораш се бавити спортом. Ето, као ја рецимо риболовом. Не смије рука дрхтати, јер онда ништа поправити нећеш - савјетује Јосип.

Да је најважније савладати вјештине кроз квалитетан практични рад, тврди и оптичар Борис Граховац из бањалучке оптичарске радње "Ортооптик".

Готово десет година ради као оптичар, али никад није престао да учи и усавршава се.

- Добра пракса и жеља да се научи више, рецепт су за успјех. Посао оптичара је један од "чистих" заната, јер нема прљавих руку, али захтијева непрестан рад - објашњава Граховац.

Док се он школовао за ову струку, каже, коришћене су старе методе за израду наочара, а данас су чуда технологије и у том занату учиниле своје. Ипак, и поред свих савремених машина, потребна је мирна рука која ће њима управљати.

- Од оптичарског заната може се солидно живјети. Будући средњошколци неће погријешити ако одаберу овај позив, али не смију заборавити да увијек морају на себи да раде - поручује Граховац.

Према плану уписа, у Бањалуци највише слободних мјеста је у Техничкој школи. У њене клупе може сјести 442 ученика. Директор ове школе Кристина Мрђа каже да су увели и нове смјерове у трећем степену, а то су часовничар, златар и оптичар. Разлог је једноставан - тржишту су потребни.

До сада су, како каже Мрђа, добили по три захтјева за упис у ова три занимања, међу којима има и одличних ученика, тако да је остало доста слободних мјеста за упис.

- Вјерујем да ћемо у јулском уписном року имати више младих који ће одлучити да се школују за ове струке, јер за њима влада огромно интересовање послодаваца - додала је Мрђа.

Нова шанса за упис

Резултати уписа у све средње четворогодишње и трогодишње школе у јунском року објављене су јуче. Нова шанса за упис је већ идућег мјесеца, и то од 4. до 15. јула. Тада ће врата за будуће средњошколце отворити све школе у којима је остало слободних мјеста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.