Магија салсе осваја све више Требињаца

Све је и овог пута почело од Славише Средановића, инструктора плеса и оснивача требињског плесног клуба, који је већ тада регионални феномен, салсу, одлучио да доведе и у град на Требишњици. Он каже да је кроз школу салсе протеклих година прошло више од стотину Требињки и Требињаца.

- Нове генерације мијењале би оне који би одлазили на студије или би им породични живот одредио другачије приоритете, али и једни и други остајали би уз салсу кроз стечена нова пријатељства, успомене на дружења, журке и путовања - казао је Средановић.

Истиче да су врата школе свима отворена. Најмлађи полазници имају свега три и по године, а међу њиховим члановима била је и бака од 70 љета.

- Није водила много рачуна о ритму, али је била ту јер воли музику и плес. Кад је једном приликом ова старија дама плесала, сугерисао сам јој, онако стидљиво, да њен плес баш и није у ритму, а она ми је одлучно одговорила "Знам, али ми је дивно!". Најдражи су ми ти чланови који дођу без комплекса, без обзира на своје способности и вјештину, а који су ту јер им је дивно - прича Славиша.

Додао је да због овога салса и носи епитет друштвеног плеса, те да музика, ритам и добра забава повезују жене и мушкарце, људе разних животних доби, различитих образовања, занимања и друштвених слојева. Каже да на часовима нема конкуренције, нико није оптерећен успјехом, једни другима помажу, а каткад и инструктори уче од својих ученика.

Посебна прича су салса журке које су у требињском случају одавно постале и "прекогранични" феномен. Према његовим ријечима салса је успоставила мостове и тамо гдје политика није знала или није хтјела. Сарадњом плесних клубова "Мигадо" из Никшића, требињског "Мариса", "Ритмо де салса" из Дубровника и "Бајамо салса" из Херцег Новог, заљубљеници у овај плес друже се готово сваког викенда на салса забавама, које се организују у неком од ових градова. Као гости на журкама наврате и плесачи из Подгорице, Будве, Сплита, Задра, Осијека и других градова.

- Плес брише границе. Уз њега заборављамо све препреке и баријере из прошлости. О томе се на нашим забавама и не прича. Акценат је искључиво на дружењу, музици, плесу и доброј енергији. Сви носе лијепа искуства са тих журки и оне су нови и лијеп садржај у овим градовима - каже љекар Саша Борјан, који је салсу научио још у вријеме студија, а данас је инструктор овог плеса у "Марису".

Као љекар, каже, салсу сваком радо препоручује као добру забаву која психички растерећује од нагомиланог стреса, а уједно подстиче и на потребну физичку активност.

- Млади данас превише бораве у затворним просторијама, за рачунарима, уз телевизоре и телефоне и у аутомобилима, а организам није предиспониран за такав живот. Плес је један од начина како да покренете своје тијело, а једнако су важни и психички бенефити. Мој посао љекара је веома захтјеван, одговоран, а стога и стресан, а свако ко се бави стресним послом мора да нађе себи неки вентил и механизам одбране. Прва ствар коју на тренингу кажемо плесачима је да искључе мозак, оставе иза себе тежак радни дан и да се препусте ритмовима музике и дружењу - истиче др Борјан.

Плес улице

Инструктори плеса тврде да салса лако и неопозиво "улази под кожу" свима којима сензуални и заносни афро-карипски ритмови барем једном покрену тијело.

Салса је социјална игра, плес улице. По свијету, а све чешће и код нас, игра се на трговима, улицама, под ведрим небом. Овај плес име је добио од ријечи салса што значи сос, и то зачињен, чиме се сугерише да је плес спој различитих утицаја. Музиколози сматрају да је салса настала 1969. године када је Карлос Сантана отпјевао свој чувени хит "Оје Комо Ва", а свјетској популарности овог плеса су допринијели и филмови "Краљеви мамба" и "Буена виста сошл клаб".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.