Лутке у народној ношњи Требињке Маје Скочајић дашак завичаја
ТРЕБИЊЕ - Повезаност са обичајима свога краја, али и трагање за занимљивим хобијем били су мотив због кога се Требињка Маја Скочајић одлучила да ствара уникатне лутке у народној ношњи, јер је то како сама наглашава начин да се традиција отргне од заборава.
Маја купује лутке а затим их облачи у народну ношњу коју сама израђује. То са љубављу ради пуних десет година, а ови уникатни сувенири који садрже и етно-стил, за којим људи у дијаспори чезну стигле су на све континенте.
Све је почело још у средњошколским данима из знатижеље, а данас је наглашава за “Глас Српске” и више од тога.
- Трагала сам за хобијем, нешто што бих могла радити што ми се свиђа, али да нешто и зарадим. Гледала сам једну емисију како жене у Србији праве лутке у народним ношњама и одмах се одлучила да покушам, јер сам велики заљубљеник у традицију и фолклор - присјетила се Скочајићева.
Свестрана Требињка члан је етно-групе “Захумље”, свира удараљке, односно тарабуку па љубав ка рукотворинама не чуди.
- Привржена сам народним ношњама и тако сам одлучила да покушам да направим лутке. Прво сам правила крпене лутке и како нисам била задовољна њиховим изгледом одлучила сам се за барбике. Почела сам да их облачим у традиционалну народну ношњу Херцеговине па сам онда почела да шијем и даље - рекла је Скочајићева.
Вријеме израде зависи од врсте ношње коју израђује па је тако, прича, за херцеговачку и црногорску ношњу потребно око седам сати.
- Када радим неку ношњу коју до тада нисам радила треба ми и неколико дана. Гледам како изгледа ношња у покрету, да скинем што више детаља како би на луткама изгледало што боље - наглашава она.
На сву срећу сада може купити све што јој је потребно и у граду подно Леотара, док то није био случај на почетку.
- Испочетка је била велика борба да нађем материјале, сада имамо добро опремљене продавнице у нашем граду. Материјали су оригинални, као на правој ношњи. Ријеч је о бијелом платну, чохи, вуни, кожи за опанке и свему осталом што је и на правој ношњи - каже Скочајићева, на чију адресу често стижу и захтјеви за израду сувенира са разним мотивима.
Тако, прича, израђује боце и магнете по наруџби, најчешће са мотивима градова и културно-умјетничким друштвима.
- Купци су углавном наши људи из дијаспоре који су давно отишли у потрази за бољим животом и хоће да имају нешто што их подсјећа на огњиште, коријене, дједовину - објашњава Скочајићева истичући да су честе муштерије и грађани Српске и Србије.
Размишља и да формира удружење које би окупљало људе са креативним идејама и који раде сличне ствари у вези са рукотворинама.
- Генерално нема у Требињу нико да се овим бави, али ни на подручју источне Херцеговине. Када сам тражила некога да ми помогне, посебно у сезони када има много посла, али и да научи није било заинтересованих јер ово изискује вријеме, вјештину и љубав. Ипак, када радимо нешто с љубављу све је лакше - рекла је Скочајићева.
Сувенирница
Маја Скочајић поручује да има велику подршку породице и пријатеља, те да јој они предлажу и да отвори сувенирницу. Једне године имала је и свој штанд са сувенирима, али је одустала јер није могла да стиже све.
- Наруџбе стижу константно, све је кренуло преко КУД-а “Алат”, они су куповали и носили лутке на своје турнеје. Пријатељи ми предлажу да отворим сувенирницу, односно луткарницу, па ето можда и то буде у будућем периоду. Требиње је туристички град, ручни радови цијењени су све више - рекла је Скочајићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
