Љубица Драгосављевић фризира Српчане већ пола вијека
СРБАЦ - Када се прије тачно пола вијека јавила на оглас за фризерку који је расписала општина Србац, Љубица Драгосављевић из Млаке код Јасеновца није ни сањала да ће у тој општини остати до данашњег дана, не испуштајући маказе и чешаљ из руку пуних пет деценија.
Готово да нема Српчанке која се за то вријеме није дотјерала код тета Љубице, која је још као дјевојчурак маштала да се бави овим послом. Зато не чуди што се већ у средњошколским данима обучавала за занимање фризера, које ће јој обиљежити живот.
- Дошла сам у Србац након што сам се школовала у Градишци и изучила занат код фризерке Бранке Бановић, која је и данас жива. Тада сам имала непуних 19 година и захваљујући позиву општине добила сам прилику за свој први радни ангажман. Двије деценије сам провела у разним локалима, а затим сам отворила фризерски салон у објекту који сам откупила од општине и у којем и данас радим - каже Љубица.
У Српцу, који јој је био потпуна непознаница, за свега годину пронашла је двије велике љубави, први посао и човјека свог живота, Српчанина Вељка Драгосављевића, који више није међу живима, али са којим је стекла двоје дјеце.
Стекла је и бројне пријатеље, међу којима су биле и њене прве муштерије Невенка Кнежевић и Дана Крејић, али и многе друге угледне Српчанке, а неке од њих шиша и данас.
- Памтим лијепе успомене, а једна од њих је да сам за дан знала направити и до 20 тада популарних минивалова, што је било веома захтјевно. Док сам се школовала у Градишци знала сам фризирати бројне имућне жене тог времена, али када је искочила прилика да добијем први посао у Српцу, нисам се двоумила, нити покајала - каже Љубица.
Потекла је из породице Станивуковић, у којој је отац радио као полицајац и стражар у Казнено-поправном дому у Старој Градишци и био веома ауторитативан као особа. Он испочетка није одобравао кћеркину жељу да постане фризерка, али је послије попустио, о чему свједочи и то да јој је купио сав инвентар за први фризерски салон.
У том истом салону ових дана се окупила Љубичина бројна породица, кумови и пријатељи, који су јој приредили незаборавно изненађење поводом великог јубилеја.
Љубица је по старом добром обичају дошла у осам часова да отвори локал, а када је ушла, затекла је добро позната лица са свечаном трпезом и балонима, због чега су јој потекле сузе радоснице.
Међу њима је била и предсједница србачке “Просвјете” Гордана Ђукић, која је у пензију отишла радећи као професор српског језика и књижевности. Она каже да у Љубичин салон долази готово цијели живот и да је ни за шта не би мијењала.
- Сјећам се када је у Србац те давне 1969. године дошла нова фризерка. Тада сам била на четвртој години студија. Направила ми је прву фризуру, пунђу, а три године касније ме је дотјерала за моје вјенчање. Године су пролазиле, а ја сам читавог живота остала њена муштерија - каже Гордана.
Велико славље тета Љубице увеличао је и начелник Српца Млађан Драгосављевић, који је рекао да не памти да је у тој општини обиљежен један такав догађај, иако је позната по квалитетним занатлијама, попут бријача, кројача, обућара, ковача и других.
Преноси знање на млађе
Љубица каже да још не планира да дигне руке од посла и оде у заслужену пензију.
Како каже, радиће све док је руке и разум буду служили, а трудиће се да пренесе знање на младе дјевојке, од којих је шест до сада код ње изучило занат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
