Љубав према дједовини јача од лагодног живота

Сретен Митровић
Љубав према дједовини јача од лагодног живота

РОГАТИЦА - Када заврше радне обавезе у школи и општини, супружници Бојана и Радоје Тошић из рогатичког села Бранковићи, упркос дипломама факултета, преузимају улогу узорних пољопривредника, који се са пуно љубави и пожртвовања баве ратарством и узгојем стоке.

У домаћинству Тошића у засеоку Цријетежи уз Бојану, дипломираног богослова и Радоју, дипломираног економисту, живи и његова мајка Миленија, која је била и остала домаћица, носећи бреме одгоја троје дјеце.

- Сви моји од памтивијека бавили су се пољопривредом, тако да није необично што сам и ја кренуо тим стопама. Имање и све обавезе на њему са оца су прелазили на сина и тако до данашњих дана - прича Радоје, који је од октобра прошле године запослен у Одјељењу за финансије при Општинској управу у Рогатици.

Каже да имају солидан грунт земље и нешто закупа, на којима сију од два до три хектара кромпира, десетак дунума стрних жита и нешто поврћа. 

- У штали држимо музне краве, јунад и телад, а тренутно је на “везу” 14 грла, од чега девет музних крава - каже Радоје. 

Донедавно Тошићи су производили и мљекари “Пађени” испоручивали и до 1.800 литара млијека мјесечно, али сада су то свели на око 1.000 литара. 

- Разлог за то је што се не исплати. Откупна цијена млијека је ниска, а сточна храна скупа. Ево доказа: цијена млијека, без помоћи државе, је 50 фенинга по литру, а концентрата 54 фенинга по килограму. Гдје је ту произвођач - пита се Радоје. 

Бојана, која је у благословеном стању, потиче из домаћинске породице Перовић из Гуждеља код Рогатице.

Тамо је научила да ради све пољопривредне послове, па и да музе краве. Рече да је лакше помусти краву уз музилицу, али њој је задовољство да то уради ручно.

Велики труд и одрицања на једној страни и трошкови на другој били су разлог што су напустили производњу малина и купина. 

- Бојим се да тако не буде и са осталом производњом. Убише ниске откупне цијене и увоз - жали се Радоје.

Он и његова супруга, која је запослена као наставница вјеронауке у Основној школи “Веселин Маслеша” у Фочи, на спавање не иду никад прије 23, а устају прије зоре, око четири часа.

- Урадимо оно што треба на имању и онда сједемо у аутомобил и путујемо до Рогатице, односно Тјентишта, гдје је супруга запослена, али сада је на трудничком боловању - казује Радоје.

А баш то одрицање од ноћног, па и дневног, одмора Радоја и његове изабранице Бојане разлог је да брижна Миленија, која је у Бранковиће дошла из околине Братунца, сматра да њена дјеца неће моћи дуго овако издржати и предлаже им да полако смањују број грла и све послове на имању и олакшају себи живот, па и по цијену да, као и многи други, напусте Бранковиће.

Син и снаха не мисле тако. Углас рекоше: “Идемо ми даље давно утабаним стазама”. 

 

Потребна опрема

Уз трактор, за чији волан када затреба сједа и вриједна невјеста Бојана, и основне машине за обраду земље, Тошићима треба још нешто опреме. 

- У првом реду то је прскалица за ђубриво, сијачица и вадилица кромпира и посебно преса за сијено, јер нам годишње треба више од 2.500 бала. Уз подршку неке невладине организације и општине, уз чију помоћ смо прошле године добили дио опреме за обраду земље, могли бисмо набавити потребне машине, јер тешко ћемо то успјети сопственим средствима - каже Радоје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана