Љиљанима преко лика свеца и тробојке у Мркоњићима

Ратомир Мијановић
Љиљанима преко лика свеца и тробојке у Мркоњићима

Требиње - На таблама са ликом светог Василија Острошког и Тврдошког у његовом родном селу Мркоњићи код Требиња и преко српске заставе осванули су исцртани љиљани.

У Полицијској управи Требиње потврђено је да су мјештани пријавили овај случај јуче ујутро и да су полицијски службеници изашли на лице мјеста.

- Ово се до сада никада није догађало. Не могу да схватим да је неко у стању тако нешто да уради. Претпостављамо да је овај срамни чин настао у ноћи између недјеље и понедјељка. Полиција ће обавити свој посао, а онда ћемо ми мјештани све то поново да уредимо - рекао је предсједник Црквеног одбора Мркоњићи Раде Бошковић.

Он је нагласио да 2. августа, на Илиндан, многи Херцеговци долазе у Мркоњиће, те да ће их и овај пут достојанствено угостити.

- Све ово што се догађало неће нас пореметити - каже Бошковић.

Жути љиљани, који су били симбол муслимана током протеклог рата, исцртани су преко српске заставе и са друге стране табле са ликом светог Василија. Вандали су ишарали двије табле на путу за Мркоњиће.

Село Мркоњићи, гдје се налази црква подигнута на темељима родне куће светог Василија, на прометном су путу који води од Требиња ка Мостару и даље према западној Херцеговини. Претпоставља се да су вандали, под окриљем ноћи, нанијели штету и побјегли у непознатом правцу.

Светог Василија Острошког, којег је прије три вијека народ прогласио светим, поштују и у његов култ и чудотворство вјерују не само православци, већ и они који припадају другим вјерама. У освит 12. маја пут Острога, гдје почивају његове мошти, о манастирској слави у литији буду хиљаде људи, без обзира на вјеру и нацију. 

О чудотворној моћи светитеља писали су књижевници, научници и дипломате из разних земаља, истичући да су људи који походе манастир, иако различитих националности и вјеровања, ипак сједињени у нади и вјери да су чуда светог Василија могућа. Ипак, ево, нађу се и они којима ништа није свето.

Симбол

Упркос томе што се у БиХ љиљан повезује са Бошњацима, многи историчари тврде да симболика овог цвијета има јаке везе са хришћанством, а симболизује Богородицу и Свето тројство. На простору средњовјековне хришћанске Европе цвијет љиљана био је чест мотив на владарским грбовима. Љиљан је познат и као крин, а помиње се и у пјесми "Тамо далеко". Од почетка деведесетих година 20. вијека љиљане као симбол припадности и суверенитета својатају муслимани и њихово политичко вођство. Занимљиво је да босански банови немају на грбовима љиљане, него тек од проглашења Твртка Другог за краља они се појављују као знамење Котроманића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана