Лед и инсекти у мрежи, већи принос из воћњака
Бањалука - Пољопривредни произвођачи који желе већи принос и квалитетнији род требало би да поставе противградне мреже изнад воћњака, јер ће их на тај начин сачувати од града и других штетних утицаја.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да настоје да помогну пољопривредницима кроз субвенције којима покривају 50 одсто улагања у постављање противградних мрежа.
Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић из Доњих Подградаца код Градишке, и сам произвођач јабука, крушака, шљива и бресака, уградио је противградне мреже прије девет година. Послије дугогодишњег искуства са овим начином заштите воћњака Дојчиновић каже да је боље имати један хектар под мрежама него десет без њих.
- На четири хектара која су покривена мрежом имам веће приносе него на 11 хектара који су непокривени. Осим тога у покривеном дијелу уберем више од 90 одсто рода прве класе. Плодови су крупнији, сјајнији и здравији - каже Дојчиновић.
Већина малих произвођача, међутим, због беспарице, на постављање мреже гледа као на трошак. Никола Вукота из градишког села Требовљани годинама узгаја јабуке, крушке и трешње, али нема противградну мрежу, па му град сваке године смањи приносе.
- Немам новца за такве инвестиције иако Министарство пољопривреде даје субвенције. Протекле три године су биле веома тешке и остали смо без новца - каже Вукота и додаје да му преостаје само да гледа у небо и да се нада да ће град заобићи његове воћњаке.
Пољопривредни стручњаци истичу да је постављање противградне мреже најефикаснији начин у заштити засада од града. Мрежа смањује и оштећења од сунца, омета лет инсеката, умањује јачину вјетра, а утиче и на равномјернију обојеност плода и микроклиму.
- Наши воћари нису заинтересовани за уградњу мрежа и у РС је тек око 100 хектара воћњака под противградном мрежом. Само два захтјева за субвенционисање уградње противгардних мрежа поднесена су ове године - кажу у ресорном министарству и наглашавају да је рок за подношење захтјева за подстицај до 31. августа ове године.
Право на подстицај за куповину противградних мрежа, сајли и бокс палета имају сви произвођачи воћа. Министарство пољопривреде сноси 50 одсто инвестиције, али подстицаји не могу да буди већи од 8.000 марака по хектару. Такође један корисник не може добити више од 100.000 КМ за противградне мреже и сајле, 20.000 за дрвене бокс палете и 50.000 за ПВЦ бокс палете.
- Подстицаје могу добити и воћари који се тек одлучују на садњу вишегодишњих засада и то 30 одсто уложеног новца који не може бити већи од 8.000 по хектару или 80.000 марака по кориснику - рекли су у Министарству пољопривреде.
На подручју РС град је лани уништио око 1.400 хектара воћњака, а процијењена штета је већа од 14 милиона марака. Губици на основу директне и индиректне штете били су већи од 30 милиона марака, а на појединим парцелама принос је у потпуности уништен.
- Више од 60 одсто штете односи се на засаде јабука, а по 20 одсто на шљиве и брескве, док је остало воће мање страдало. Највећа штета причињена је у воћњацима на подручју Градишке, Приједора и Бијељине - рекли су у Министарству пољопривреде.
Подстицаји у 2014. години
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде лани је исплатило око 58.000 КМ подстицаја за противградну заштиту постављену на 18 хектара воћњака. Подстицаји су одобрени за свих пет корисника који су упутили захтјеве.
- На име дугогодишњих засада исплатили смо субвенције за 50 корисника у износу од око 146.000 марака. Нови засади су подигнути на око 147 хектара - кажу у Министарству пољопривреде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
