Културно-умјетничка друштва вјерни чувари традиције у Српској
БАЊАЛУКА - Очување културе, духовности и традиције, те промоција вриједности које су изњедриле умјетност српског народа, основни су циљеви фолклорних друштава у Српској, који гостујући широм свијета упознају и странце са домаћом културном баштином и идентитетом нашег народа.
У Културно-умјетничком друштву младих (КУДМ) “Босиљак” из Дервенте кажу да се управо традицији и идентитету мора посветити посебна пажња.
- Фолклор је широк појам и не треба га схватати само као нешто - дођи и играј. Дјецу од малена треба учити традицији, јер свему што се дијете учи оно то и заволи. Ако им не усађујемо важне ствари, не могу ни да их заволе. Традицији се мора посветити посебна пажња и сви треба да се окрену ка томе - казали су у КУДМ “Босиљак” за “Глас Српске”.
Истичу да броје доста чланова и да су једни од ријетких који не прекидају рад чак ни током љета.
- Наши чланови су имали наступе широм свијета, обишли смо све државе Европе, осим Албаније, били смо и у Америци и Азији. Занимљиве турнеје су биле у Хонгконгу и Макау, Москви, Кијеву, Чилеу, као и Мексику, а сви се много радују наредним путовањима – поручили су из КУДМ “Босиљак”.
Да је љубав према традицији и игри оно што увијек покреће потврђују и у бањалучком Ансамблу народних игара и пјесама (АНИП) “Веселин Маслеша” који започиње нову сезону рада и то припремама за јубиларну 75. годину постојања и рада овог друштва.
- Имамо око 380 чланова, који су распоређени у оркестарску, играчку и пјевачку секцију, а ту су и различите старосне категорије, од најмлађих чланова који имају пет до оних најстаријих, који ни са 72 године не одустају од фолклора - казали су у АНИП “Веселин Маслеша”.
Дјеца у суштини долазе, јер је то како кажу, жеља родитеља, а тек у каснијим годинама им се јавља истинска заинтересованост. Додали су да се фолклор и по мишљењу струке показао као одличан за психофизички развој дјеце. Међу фолклорашима, причају, доминира женска популација, али се на наступима то све некако изнивелише. Драго им је, како истичу, што још влада интересовање за фолклором, али се посљедњих година све чешће суочавају са напуштањем чланова, због одлива становништва у иностранство. Један од заштитних знакова овог ансамбла је управо богат фундус народне ношње по којем су познати чак и у региону.
- Имамо око 1.400 комплета народне ношње, а сваке године настојимо да то проширимо. Око 70 одсто њих су оригинали који су својевремено пронађени на терену и откупљивани од становништва, од Змијања, Шипова, Јања па до Поткозарја - казали су АНИП “Веселин Маслеша”.
Да је интересовање за фолклором поприлично велико, сагласни су и у Културно-умјетничком друштву “Др Младен Стојановић” из Приједора, који броји више од 490 чланова.
- Имамо чланове од шест година па до оних који газе седму деценију, а фолклор је више од спорта, посебна врста љубави – рекли су том у КУД-у, додајући да су током ове године имали доста наступа, како у свом граду, тако и у Србији, Црној Гори и Турској.
Проблем
У бањалучком АНИП “Веселин Маслеша” кажу да данас има много приватних радњи које се баве израдом народне ношње, по угледу на оригинале.
- Међутим, квалитет тих ношњи је веома дискутабилан. Не зато што неко жели да уштеди на материјалима, него зато што се веома тешко може доћи до адекватних материјала, попут сукна или оног који је направљен од конопље - казали су у овом ансамблу, додајући да ткање и везење полако изумиру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
