Кућа од седре пркоси времену у селу Бијела код Вишеграда
Вишеград - Први утисак путника намјерника које приликом посјете Вишеграду пут нанесе у село Бијела јесте да је овдје вријеме стало, чему свједоче напуштене воденице, камене куће, али и покоја брвнара.
Међу овим грађевинама из прошлости истиче се некадашњи дом породице Милојевић, која својом љепотом пркоси зубу времена. Насљедство дједова, кућу од седре, Милија Милојевић је сачувао у изворном облику, а путници који прођу путем поред ње диве се њеној љепоти.
- Трудићу се да сачувам аутентичан амбијент као што је било у прошлости. Ове куће су биле веома добре за становање, јер је седра добар изолациони материјал и у свим просторијама је зими било топло, а љети хладније - рекао је Милојевић.
Он је испричао да су прије Другог свјетског рата већина кућа у селу Бијела код Вишеграда биле брвнаре. Подрум је био озидан од камена, а спрат направљен од брвана старих борова.
- Таква градња била је спора и скупа јер су се користила најстарија стабла бора, која су се сјекла у трупце, а они би се гулили и на воловским запрегама и довозили до мјеста гдје су се стругали на даске, греде, рогове и летве. Тај тежак посао обављала су тројица спретних стругара - рекао је Милојевић.
Додао је да је након тога грађа довожена на мјесто гдје ће се кућа правити. Прво је припремљен камен за зидање подрума који су клесали мајстори дунђери, послије чега би се слагала брвна или диреци и дизала кровна конструкција.
Градња куће тако се одужила и на неколико година, због чега су се неки домаћини одлучивали за јефтинији начин градње. Тако су домаћини Никола и Средоје Милојевић прије 80 година у засеоку Бријег подигли кућу од седре.
- Мајдан сиге био је у Раздолинама, код воденица. Мајстори су крамповима, штангама и ћускијама сјекли велике комаде седре, а онда су је по двојица њих тестерама кладарама резали на комаде одређене величине. Слиједио је превоз на саоницама до темеља будуће куће - прича Милојевић.
Он каже да су браћа Никола и Средоје брзо седром озидали зидове, које су, осим малтером, учвршћивали и дирецима.
Поред ове, насљедници су касније саградили већу кућу, али је ова сачувана и у њој би се још могло становати.
- У овој кући од седре рођен је стриц архимандрита Јустина Тасића. Јустинов дјед се призетио у село Мацуте, гдје је засновао породицу. Милисав, монашко име Јустин, рођен у Мацутама, 20 година је био игуман манастира Високи Дечани, а онда Савине код Херцег Новог, гдје је и сахрањен - испричао је Милојевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
