Криза гура у скупа задужења
БАЊАЛУКА - Становници Републике Српске повећали су за девет мјесеци задуженост код микрокредитних организација за готово 55 милиона марака у односу на крај прошле године, што потврђује да је, кажу економисти, криза узела маха.
Извјештај Агенције за банкарство РС показује на то да су кредити МКО са сједиштем у Српској пласирани физичким лицима на крају септембра били тешки 495,12 милиона марака, док су на крају прошле године износили 440,23 милиона КМ.
Подаци показују да је МКО сектор Српске за девет мјесеци имао добит од 38,8 милиона КМ, што је за 17,7 милиона или 84 одсто више у односу на исти период лани.
Укупни приходи на крају деветог мјесеца износили су 89,3 милиона марака и већи су за 26,9 милиона у односу на исти период прошле године, а у учешћу доминира прилив од камата и слични приходи који су на крају деветог мјесеца износили 87,3 милиона КМ.
Према подацима Агенције за банкарство РС од јануара до краја септембра расли су и расходи микрокредитних организација, али знатно мање.
- Укупни расходи износили су 50,5 милиона КМ и већи су за око 9,2 милиона у односу на исти период лани - стоји у извјештају.
Грађани и даље највише дижу кредите и позајмице које углавном користе за, како кажу економисти, крпљење рупа у кућним буџетима.
Економиста Александар Љубоја истакао је за “Глас Српске” да су резултати пословања микрокредитних организација очекивани, с обзиром на то да имају много једноставније начине одобравања и критеријуме у односу на банке.
- Микрокредитне организације углавном дају мање новчане износе. На тај начин становници Српске који немају кредитну способност да узимају веће кредите који су повољнији једноставно су принуђени да се обраћају микрокредитним организацијама - казао је Љубоја.
Узимајући у обзир историју ових организација, Љубоја додаје да су оне настале и развиле се управо у сиромашним земљама у којим је било доста финансијских и егзистенцијалних проблема.
- Тако да раст профита микрокредитних организација само показује да је криза код нас узела маха. Наравно, треба узети у обзир и да ове организације за мале износе наплаћују велике камате, у чему лежи разлог експанзије њихове добити на нашем тржишту - рекао је Љубоја.
Кад је ријеч о сигурности, Љубоја сматра да нема разлике између микрокредитних организација и банака, јер све финансијске институције које дјелују на тржишту Српске функционишу у законским оквирима, а Агенција за банкарство врши мониторинг.
Привреда
Према подацима Агенције за банкарство РС задужење правних лица код микрокредитних организација чије је сједиште у Српској повећано је за 13,5 милиона марака.
- Привредници су на крају септембра код микрокредитних организација били задужени 23,8 милиона марака, док су на крају прошле године били дужни 10,3 милиона КМ - стоји у извјештају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
