Крај злоупотребама и шанса за бољи пласман рогатичког кромпира
РОГАТИЦА - Рогатица и борички плато спадају међу најпопуларније регије по производњи квалитетног сјеменског и меркантилног кромпира у Српској и БиХ, а како би се обезбиједио што бољи пласман овог поврћа потребно је што прије заштитити ознаку географског поријекла.
Наиме, произвођачи упозоравају да су посљедњих година све чешће злоупотребе па се под рогатички и борички кромпир на тржишту, нудио и продавао кромпир из других подручја који је по свим параметрима далеко иза оригиналног кромпира из Рогатице и на тај начин обарао рејтинг аутохтоног кромпира који је долазио са боричке висоравни.
На овај начин, закључују произвођачи, нанесена је непроцјенљива штета кромпиру из ових крајева и његовом пласману, који су, примјера ради, само прошле јесени регистровани и остали произвођачи ускладиштили око 7.600 тона и сада муку муче како да га пласирају на тржиште.
Да би се стало у крај злоупотребама рогатичког и боричког кромпира, за који Удружење произвођача кромпира “Борике” већ има заштитни жиг који је издао Институт за интелектуалну својину БиХ, али није пуно помогао, родила се идеја да се уради и заштита географског поријекла.
На ту тему је у организацији Пољопривредног кластера “Сарајево – Романија – Подриње” (СРП) и уз подршку општине Рогатица и Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди ресорног министарства у Влади Републике Српске, одржан и први састанак о значају заштите географског поријекла. Договорено је да се у циљу коришћења бројних погодности од сјетве до продаје које долазе са сертификатом о заштити географског поријекла неког пољопривредног производа, убрзаним темпом иде ка заштити рогатичког кромпира који је главна грана пољопривредне производње у општини и чијом производњом се бави готово свако пољопривредно газдинство у Рогатици.
Власник “Агроса”, који сваке године сјеменски и меркантилни кромпир сади на најмање 30 хектара земљишта, Озрен Планојевић каже да је идеја о заштити боричког кромпира више него одлична, али је требало и раније да дође.
- Треба нам уређена производња од садње до вађења кромпира. Потребни су нам на њивама пољопривредни стручњаци и централни магацини за складиште сертификованог кромпира и посебно амбалажа која неће бити подложна фалсификовању и омогућити да се под наш борички кромпир нуди и продаје све и свашта. Зато сам да се у циљу заштите од злоупотреба папиролошки процес води убрзано и да се сви послови окончају до овогодишње кампање вађења кромпира - истакао је Планојевић.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача “Соланум-продукт” и власник “Агромонта” Новак Мотика који годинама сади најелитније сорте холандског кромпира и домаћих репродукција такође подржава идеју о заштити географског поријекла боричког кромпира.
- Међутим, купци су толико изварани злоупотребом назива “борички кромпир” па и од наших “произвођача”, који купе у Бијељини, па продају у Сарајеву, да ће се врло тешко вратити повјерење у аутохтони борички кромпир. Треба за то не једна, него доста година, а дотле ће произвођачи који искључиво живе од те производње потпуно пропасти - каже Мотика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
