Код Младена Милисавић из Кнежева љубав према лову не познаје препреке

Ипак, мало је оних попут јунака ове приче Младена Милисавића, момка из Кнежева који већ три године живи и ради у Лихтенштајну. Без обзира на то што је хиљаду километара далеко од родне груде и својих другара из матичног Удружења “Чемерница”, свакодневно је у контакту са њима, а може се рећи да је и редовнији у ловишту него половина оних који живе у Кнежеву. Наиме, Милисавић је у посљедњих годину и по чак петнаестак пута превалио по 2.000 километара у оба правца како би бар један дан уживао у оном што највише воли. Иако га знатижељни људи питају откуд му воља и енергија, одговори им само једном ријечју са почетка овог текста - љубав.

- Заиста никада нисам постављао питање зашто ми све то треба. Напротив. Вјерујте да бројим дане и сате када ће доћи тај петак који унапријед одредим за путовање и долазак кући. Лани сам намјенски због лова дошао девет пута, ове сам на добром путу да тај рекорд и оборим. Понекад дођем са Драгољубом Савановићем из Костајнице, који живи у Швајцарској, јер нам је много лакше због пута и вожње. Ипак, најчешће дођем сам. Дешава се да кренем у петак по завршетку посла, а кући стигнем послије отприлике 12 часова вожње. Како је то субота јутро, око четири-пет сати, поздравим се са својима, обучем униформу, узмем пушку и идем у шуму. У Кнежеву имам другове са којима сам одрастао. Док сам радио у Бањалуци спријатељио сам се са момцима из Петровца, па неријетко направим још 150 километара да изађем са њима у лов јер, осим чланске карте “Чемернице”, посједујем и ону из ЛУ “Срндаћ 32” из Босанског Петровца - прича Милисавић.

Свјестан је да због овог хобија породица понекад испашта, али признаје да има велику подршку супруге. Обично се кроз овакве приче открије да се љубав према лову преносила с кољена на кољено те да у кући има више генерација страствених ловаца. Ипак, то није случај код Милисавића.

- Занимљиво је да ми нико из фамилије, ни са очеве ни са мајчине стране, није ловац. Међутим, с обзиром да смо у Кнежеву богати шумом и да имамо прелијепу природу, добар дио дјетињства провео сам под четинарима, а када сам одрастао, мало-помало сам кренуо озбиљније, почео да посматрам животиње и тако је све кренуло - присјећа се Милисавић.

У каријери, признаје, каже да није имао превише успјеха када су у питању трофеји и медаље. Прича да обожава лов на дивље свиње и срндаће.

- Изашао сам у лов први пут, до тада сам посматрао дивљач, али не кроз нишан. Имао сам велику трему. Онај ко не иде у лов не може то да разумије. Пуцао сам и мислио да сам промашио, колеге су ме убјеђивале да сам погодио мету, али нисам вјеровао. Када сам дошао на мјесто, срндаћа није било и мислио сам да сам промашио, али нашли смо га неких педесетак метара даље. То је догађај који ми се урезао у памћење, најдражи одстрел, а тако ће сигурно остати заувијек - рекао је Милисавић.

Иако је већ неко вријеме у иностранству, још није пронашао групу људи са којима би и тамо ишао у лов. Каже да је то прилично тешко јер да би вас неко примио у групу прво морате да се спријатељите с њим. Ни тамошњи прописи нису му савезник јер би све морао да полаже испочетка, али има план да то учини у наредном периоду.

- Без обзира на то што тамо не ловим, често викендом излазим у шуму онако чисто да прошетам и, што се каже, да ме жеља мине, а чест сам посјетилац и сајмова лова - рекао је Милисавић. Осим што ће настојати да постане ловац и у Лихтенштајну, што, каже, неће утицати на његове доласке у Српску, велика жеља му је да оде у лов у Африку.

- За сада само гледам емисије и читам о томе, а и неке моје колеге су биле. Имам жељу да одстријелим импалу или кудуа - закључио је Милисавић.

Вук велика жеља

Милисавић је учествовао неколико пута у хајкама на вука у којима је ипак тешко стићи до одстрела у атмосфери каква обично влада, гдје су на једном мјесту стотине ловаца.

- Хајке се организују више ради забаве него одстрела, па дисциплина није на највишем нивоу, што се може и очекивати када учествује толико ловаца. За вука је потребан страховит мир, без непотребних покрета, паљења цигарета на чеки или било каквих гласова. Познајем доста ловаца који су провели ноћи на чекама, нажалост, безуспјешно, али се надам да ћу ја једног дана бити боље среће - рекао је Милисавић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.