Код Јабуке из Рогатице има све што земља роди

Овај вриједни домаћин се може видјети како по киши и снијегу, али и на великим врућинама стоји поред пута нудећи своје производе, а његов животни пут је више него занимљив.

Са супругом и три кћерке дошао је у Рогатицу са егзодусом сарајевских Срба 1996. године и од тада се на све начине довија како да обезбиједи породици пристојне услове за живот.

Иако је у Сарајеву радио 18 година као трговац у књижари београдске "Просвете", немајући другог избора у Рогатици се опробао као угоститељ. Љубитељи добре капљице и јагњетине радо се присјећају његове радње на улазу у село Ковањ, са десне стране  магистралног пута Рогатица - Подроманија.

Каже да је много тога утицало на то да стави кључ у браву и демонтира свој импровизовани угоститељски објекат. Ипак, није сједио скрштених руку, па је одмах кренуо да тражи нови посао. За дневницу је, како каже, радио све и свашта, углавном тешке физичке послове. И тако све донедавно, када се опет вратио трговини. Уз помоћ породице подигао је штанд поред пута Рогатица - Месићи, у селу Кукавице.

Продаје углавном пољопривредне производе које произведу његови  зетови и кћерке, вриједни пољопривредници.

- На мом штанду може се наћи све што земља рађа у овим крајевима. Ту су кромпир, мрква, купус, тикве, обје врсте лука, али и мед, ракија, млијеко, сир и кајмак, разноврсно воће, међу којем су посебно тражене крушке виљамовке, и наравно јабуке. Путници се често зауставе па пазаре сирће од дивљих јабука, али и разне врсте домаћих сокова, а посебно све траженију аронију. Нађе се и покоја аутохтона љековита травка, смрекова боба, плод дрењка, гљива сунчаница и редуша - прича поносно овај домаћин.

У даху додаје да се с времена на вријеме на његовом штанду нађу и  свињске кољенце и говеђа главуша које кува и послужује "гратис" онима који сврате на чашицу разговора. Понекад нуди и оно што нема, уз обећање: "Биће сутра."

- Одмах да кажем, немам ја овдје неку зараду. Радим ово да нисам у кући, да се не надмудрујем са супругом и да не идем у кафану. Буде дана, поготово кад је киша и хладно, да не пазарим ни марке, али "радња" и тада ради од девет до заласка сунца - каже са смијешком Вилотић, који је увијек спреман за шалу, па је веома ријетко усамљен код свог штанда.

Пјесма

Уз путнике намјернике, Ново Вилотић се на свом штанду највише дружи са риболовцима. Било да лове рибу на ријеци Ракитници или су само у пролазу, они обавезно сврате на чашицу разговора са Јабуком. Из оваквих сусрета настала је и пјесма коју је под насловом "Јабука" написао рогатички пјесник Милун-Мишо Лубарда.

"Јабука"

Лук и кромпир, мед и брашно,                   

нема, шта код Нове нема,                        

а на веригама често,                                 

телећа се глава спрема. 

Има пива и сокова,

а ракију мезе зове,

па ко сврати ријетко може,

тријезан отићи од Нове.

Можда ради из невоље,

а можда му тај рад прија,

ако му ко главе дође,

то ће бити вересија.

Милун-Мишо Лубарда

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.