Ким Бартон, магистар етномузиколог из Лондона: Изворна музика мост између традиције и збиље
Све више сам увјерена да изворна музика није традиционална у најужем смислу, а њена вриједност је у томе да као сложена група завичајних звучних и вербалних садржаја постаје морални темељ онима који су далеко од родног краја и његових вриједности.
Рекла је ово "Гласу Српске" магистар етномузиколог Ким Бартон из Лондона, која припрема докторат о изворној музици из сјевероисточног дијела БиХ. Бартон је за ову специфичну врсту музике, која се пјева у два гласа уз пратњу шаргије или виолине, чула осамдесетих година у Цириху, гдје је имала наступ са својом групом. Магистрирала је на тему "Управљање музиком у Тимочкој Крајини", а за три године, колико ради на свом докторату, у БиХ је имала прилику да упозна извођаче ове музике, засвира шаргију, али и да проникне у дубину везе изворне музике и њених поштовалаца.
- Појединци изворну музику називају "сељачком" или "примитивном", што показује да нису слушали пажљиво. Када то ураде, откриће љепоту коју не могу ни да наслуте - рекла је Бартонова.
* ГЛАС: Када сте први пут чули изворне пјесме из ових крајева и шта Вас је инспирисало у тој врсти музике да о њој пишете докторат?
БАРТОН: Случајно сам 1987. године у Цириху ушла у продавницу гдје су гастарбајтери из бивше Југославије куповали музичке касете. На омоту једне касете видјела сам музичаре који су имали у рукама мени потпуно непознат инструмент. Сада знам, то је била шаргија. Слушајући их, била сам запањена звуком, тачности пјевања и виртуозном свирком. На почетку нисам разумјела звук, ни правила двогласног пјевања, или такозвану кајду која је једна од најупадљивијих карактеристика ове музике. Размишљала сам зашто да врста музике која је и прије 40 година имала публику која је обожава остане тајна.
* ГЛАС: Које крајеве у БиХ истражујете и колико дуго?
БАРТОН: Највише времена проводим у Дервенти, гдје ми у свему помаже новинар Милорад Новић, мој сарадник и добар пријатељ. У живиничком крају дуго сам била гошћа Џемала Џихановића, власника студија "Кемикс". Посјетила сам и Загреб и Славонски Брод, гдје станује много људи из ових крајева који се баве изворном музиком. Недо Врачевић и Шериф Исаковић су ме водичи кроз музички живот.
* ГЛАС: Колико се изворна музика у БиХ о којој пишете разликује од музике у земљи из које долазите и како су Ваши сународници реаговали на њу?
БАРТОН: Таквог спонтаног пјевања у свакој прилици, гдје год је весеље или више људи на окупу, нема код нас. Моји познаници били су запањени виртуозношћу свирача, а збуњени начином пјевања, баш као и ја.
* ГЛАС: Шта је то што изворну музику чини посебном и како да се очува традиција њеног извођења, које је у много чему специфично?
БАРТОН: Појединци изворну музику називају "сељачком" или "примитивном", што показује да нису слушали пажљиво. Када то ураде, откриће љепоту коју не могу ни да наслуте. Већ 15 година слушам како изворна музика изумире, ипак она је још увијек жива и здрава. Истина, мало је младих пјевача ове музике. Међутим, ништа не можемо док праву умјетничку вриједност изворне музике не призна такозвана елита. Не би било лоше ни да власти обезбиједе подстицаје за индустрију изворне музике.
Хумани аспект
* ГЛАС: Да ли сте кроз проучавање ове врсте музике сазнали нешто занимљиво о српском народу?
БАРТОН: Један дио етнологије изворне музике је хуманитарни концерт. Извођачи путују хиљаде километара да пјевају бесплатно само двије пјесме, показујући тако људскост, хуманост и тежњу за сарадњом и комшијским односима. Спремност да се помогне било коме у невољи је ударна особина свих с којима сам имала част да се упознам у току својих истраживања и свједоче о моралној моћи изворне музике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
